Економист

576.

места следеће податке 'цитирамо само укупан број.)

Број Акц. у хиљ. =15 превоје капит: у | златних i | MO OU | EO ai динара о друштава e 1870 8 100 1890 8 4.650 1900 13 8.100 1910 17 11.175 1914 18 14.682 | 61.600“ 1918 19 21.013 1919 23 30.575 –1920 37 80.361 24.100 1921 57 125.100 10.000 1922 70 185.640 | 11.200 1993 84 283.340 | . 18.400 1924 91 397.200 | 25.300

Уједно писац на примеру Трбовљанског и др. друштава доказује, како акц. капитал није прави израз вредности предузећа ни у папирним динарима, нити након обрачуна према курсу. Ипак је интересантна таблица поделе друштава према висини акц. капитала, из које се види да 51.6%, имају

акц. капитал мањи од ! мил. динар. По |

броју прво место заузима индустрија, а по уложеном капиталу кредитни заводи и рударство. Поред 91 домаћег друштва на територији Словеније по-

ВЕСТИ

Успјех наше индустрије! Како нам јављају из Солуна, Бонова циглана Велика Кикинда, Нови Бечеји Винковци, добила је наруџбу за добаву осам милијуна комада кровног цријепа за грчку колонизацију. Ту наруџбу добило је ово подузеће успркос француске, тали-

|етоје 34 филијале фирми, чије се седи= | Te налази у другим покрајинама па чак и ван земље (7). 70 су у главноме филијале кредитних завода. С друге стране и словеначке фирме имају 16 | филиала ван подручја покрајине (и 21 | филиалу у самој Словеначкој.)

| _ Од 91 друштва 78 имају акције које | гласе на носиоца. 2) подробним таблицама приказана је расподела друштава по врсти посла и са назнаком акц. капитала. Писац обећава у доцнијој публикацији објавити своју студију о по"станку акц. друштава у Словеначкој, о процесу акционирања нарочито с обзиром на национализацију, о финанси= рању доцнијих емисија акција па најзад и кратку анализу биланса помену| THX друштава. Пишчево дело пружа драгоцен материјал за проучавање морфологије наше привреде.

Ал. В.

Исправка. У приказу „Дефлациона валутна политика“. који је оштампан на стр. 494 „Економиста“ (св. за јуни) погрешно је цитирана, па услед тога погрешно и оштампана, тач. 5. која треба да гласи:

5. који су давали зајмове у првом периоду пада динара, па их наплаћивали доцније, а нарочито у периоду највећег пада динара.

Моле се читаоци да ово приме к знању.

|

| јанске и мађарске конкуренције и унаточ тога, што је испитивање квалитете материјала било подвргнуто критици једне стручне комисије, састављене од инжењера. Нас радује овај успјех наше југославенске индустрије.

Власник за Друштво, Председник Милић Радовановић Јованова, 77

Одговорни уредник Никола Станаревић Цар Урошева ул. 17

ШТАМПАРИЈА „СВ. САВА“,

БРАНКОВА 16. ТЕЛЕФОН 249.