Економист

508

сованих привредних кругова, којој је тим поступањем удовољено (Грађа, стр. 247), поклапа се овде са стајалиштем финансиске науке, која би такову множину пореза могла одобрити само онда, кад би ју ванредни разлози изискивали.

Одбацивање пореза на имовину изискивало је одмах и друкчије поступање са приходом од рада. Строго узето, приход од рада не би се имао опорезовати порезом на приход — јер би задаћа пореза на приход у одабраном систему · имала бити та, да се постигне јаче оптерећење фундираних доходака —, него би се као елеменат дохотка пореског обвезаника имао опорезовати само порезом на доходак. Пројект је међутим задаћу, о којој је овде реч, решио на особити _ начин. Принадлежности из службеног односа оптеретио је само „порезом на доходак“, и то на особити начин, о чему ће бити још говора код дотичних чланова. Приход пак од "самосталних безимовинских занимања оптеретио је двојако, порезом на доходак и порезом на приход у облику пореза на предузеће, радње и занимања, али је о особитој нарави њиховој водио рачуна диференцијацијом пореских стопа код именованог пореза на приход сврставши их у другу и трећу групу, које су далеко слабије оптерећене порезом; друга половином, а трећа петином нормалне стопе.

Такво поступање са безимовинским самосталним занимањима може да се одобри само у толико, што је држава у данашњим приликама приморана, да порезе на приход експлоатира јаче, него што би то одговарало само св да се постигне јаче оптерећење фундираних доходака, и што се и код занимања, која спадају у ову категорију, употреба капитала јавља често час у мањој, час у већој мери, па је границу, код које њихов безимовински карактер престаје, тешко повући на начин који би могао да задовољи за практичне сврхе. Осим тога могу да се нађу примери за слично поступање и у законима једнаког система из нормалног доба (види H. пр. зак. чл. 1Х:1909, 5 1. т. 4 у вези с S-OM 19 према његовој првобитној формулацији). Но држим да би свакако требало провести исправак гледе опорезовања тих занимања порезом на предузећа у овоме смеру.

Пројект (чл. 48. сврстава та занимања у две групе према томе, да ли она почивају на примени сопствене умне