Економист

909

или сопствене телесне снаге. Она прва оптерећује половином, а она друга петином нормалне стопе (чл. 61). Не разумем зашто би имао душевни рад само зато, што је душевни, да буде јаче опорезован од телесног рада, зашто би на пр. сиромашни приватни учитељ, који даје сатове по кућама и једва хвата крај с крајем, имао да буде јаче оптерећен од служника, којем посао добро иде. Држим с тога, да сва та занимања треба сврстати у једну групу са вишом пореском ставком (59/,), а о малим ексистенцијама — без обзира на то, да ли се ради о душевном или телесном раду — водити рачуна на тај начин, да се она лица, која ради незнатности дохотка (минимума ексистенције) не плаћају порез на доходак,

ослободе и плаћања пореза по овом облику (та би одредба.

имала заменити тач. 7 члана 50), затим да се за лица, чији доходак надмашује минимум ексистенције, а не надмашује годишњи износ од 18.000 Дин., заведе нижа пореска стопа

3"; минимум ексистенције (чл. 77 тач. 6) би требало дићи

бар на 6.000 Дин. годишње, За случај такове промене предлажем, да се у чл. 48 испусти трећа група (став наиме, који почиње са речима „у Ш групу: а свршава речима „надничари без сталног намештења и т. Д.“), а друга група тач. 1 да се преиначи тако, да гласи:

1. безимовинска самостална занимања; да отпадне дакле све, што та тачка још иза тога садржи (тач. 2 и 3 остају!), а место тога да се иза тач, 3 те групе уметне овај посебни став:

Под безимовинским самосталним занимањима разумевају се у смислу овог закона занимања оних лица, која својим умним или телесним радом привређују самостално (не у службеном односу) без икакве употребе имовине (капитала) или само уз употребу тако незнатне имовине, да њена вредност ишчезава папрама вредности њиховог сопственог рада. Овамо спадају адвокати, јавни бележници, лекари (лечници), архитекти и инжињери, књижевници, новинари, уметници, вештаци, ветеринари, бабице, приватни учитељи, свирци, служници (носачи), Крпари, тестераши, надничари без трајног намештења и т. да Но и та побројана лица, ако у својој привреди употребљују размерно знатни капитал, спадају у прву групу. Свеједно је, да ли се употреба капитала испољује у издатцима за најмљени рад или у издатцима за стварна средства у привреди. Овла-