Економист

604

размах народних сила, а да би могла увек доспети, да посвети своју пажњу и сврати пажњу меродавних кругова у Пешти и на овакова питања и да се за њихово правилно решење заложи са свим својим политичким разбором и снагом. Крива је томе била дабогме и недовољна оријентираност у многим — често компликованим — питгњима економске и финансијске нарави, која је била наравном последицом политичког положаја.

У народној нашој држави не можемо код тога остати, Јасно је за сваког лајика, ако га се само упозори на моменте, меродавне за просуђивање, да н. пр. задруга од 30 или од 100 чланова код прогресивног опорезовања дохотка не може, ако има једнак доходак, да буде зато опорезована по истој пореској стопи као и задруга од 10 чланова; она прва има наиме својим дохотком да храни 30 или 100 уста, а ова друга једнаким дохотком само 10. Шаблонско досадање поступање не води рачуна нити о особитом бићу нити о условима ексистенције кућне задруге и значи такову меру, која директно изазива распадање већих задруга. Настаје дакле овде једно питање, које мора да се реши друкчије и које заслужује посебни студиј. Не ради се овде о томе, да се задруге вештачким мерама консервирају под сваку цену, него само о томе, да се не доносе такове одредбе, које их не водећ рачуна о њиховој посебној нарави угрожавају и тамо, где психични и спољашњи услови за њихово постојање и правално функцијонисање још постоје. Такове одредбе су по свом ефекту посве једнаке вештачким мерама, које би ишле за тим, да се веће задруге под сваку цену поделе одн. раздруже.

Предлажем, да се набачено питање реши у овом пројекту нормом, која се иза члана 86 има уврстити као посебан члан, а која ће да гласи:

Пореска стопа, која има да се примени код кућних задруга, установљује се на тај начин, да се код задруга са. највише 9 чланова узима пореска стопа, која одговара дохотку задруге, код задруге са више од 9, од 15, од 21, од 27, од 38, од 39, од 45 и т. д. чланова пореска стопа, која одговара делу дохотка, који се добије, када се доходак подели са бројем 2 односно 8, 4,5, 6, 7, 8, и т. д., тако да број чланова расте непрестано даље за 6, а број, којим се доходак дели, за 1.

До те сам схеме дошао на овај начин. За базу сам узео

породицу од 6 чланова, рецимо мужа и жене и четворо деце.