Економист

623

_У овом погледу важи још и данас одавно постављени принцип: до ш! дез. Свака се држава трудн, да добијене концесије буду веће или бар једнаке са уступцима које је за њих учивила.

Правила која смо овде изнели( и која нам служе као мерило при оцењивању бонитета једног међународног уговора, важе одн. треба да важе и при преговарању. И овде се на име постављају два питања: 1) требали у опште закључивати уговор по једиом предмету и 2 ако треба, какав тај уговор треба да буде.

У пракси то изгледа овако. Пре но што се приступи преговорима Влада ће оценити: да ли ми имамо разлога и интереса, да по неком питању закључимо међународни уговорг И кад се и ако се ово предходно питање реши у позитивном смислу, онда се приступа наименовању делегата и изради конструкција по којима ће они преговарати.

Ако разгледамо богат списак разноврсних и многобројних питања регулисаних у Нептунским Конвенцијама доћићемо до закључка, да се наша Влада често пута огрешила о горње правило. Грешке се састоје у томе, што она није увек улазила у оно предходно питање о гаљзоп-у Феђте самог преговарања; у место тога она је, и не испитујући, да ли имамо или не разлога и интереса да по неком предмету закључујемо међународни уговор, улазила у преговоре.

Благодарећи овом погрешном поступку наша делегација пактирала је и потписали повећи број конвенција, за које је врло тешко наћи гаљзоп Ф'ејге, или, да се још тачније изразимо, потписано је неколико конвенција по таквим питањима, за која сви разлози говоре, да их није требало регулисати уговорним већ аутономним путем т. ј. требало је у погледу тих питања задржати потпуно одрешење руке.

Ова ће напомена важити, судели према ономе што нам саопштава италијанска штампа, негде за целу конвенцију а негде само за поједине делове т. ј. има конвенција за које се у целини не може наћи гајзоп фФ'еЏџе, док опет с друге стране има и таквих, где се може наћи гагзап d'elre 3a кон-

венцију као целину, али не и за сва у дотичној конвенцији расправљена питања.