Економист

645

зајмити у нашим динарима! Дакле Д. Х. Б. поред редовне зараде добија још 182,80 златних динара на 50 динара датих на зајам, искоришћујући тежак положај дужника. Другим речима, Хипотекарној Банци се отплати за 7 година сав дуг с интересом од 10 од сто, а пет година дужник у суво плаћа, и то врло скупим нашим динарима.

Па како може држава овде помоћи>

Проста је ствар која сама собом излази из напред изложеног. Министар Финансија, Влада и Скупштина има да донесу законску одредбу у наредном Финансиском Закону за 1926)27 T. или још боље за остатак 1925/26. г., да Хипотекарна Банка даје нове зајмове само у злату као и пре рата. Не мислимо ту само звечеће злато, већ и новчанице са пуним златним паритетом као доларе, енглеске фунте, и т. д.

Наравно да ће се тако смањити олака добит државе и тантијема управном чиновништву Хипотекарне Банке, али се ово последње може другојачијим правилским одредбама поправити, а влада нема потребе да упропашћује баш предузимљиве елементе у овој држави, нити држава да зарађује на мало исправан начин, Такође нови дужници онда враћају за 100 динара деветпараца, дакле за 900 златних пара опет само 900 златних пара, а ни паре више, без обзира на рашћење вредности динара, а то како смо видели много значи за дужника.

Но не само то што треба да се учини већ и другим хипотекарним заводима треба да се дозволи да праве зајмове на страни и враћају зајмове у злату, као што је то била редовна појава пре рата. То треба учинити и са Хипотекарном Банком Трговачког Фонда и др. На тај ће се начин, кад буде унет златан новац у земљу, каматна стопа смањити, а добит од рашћења вредности динара неће добијати банке, које дају зајам у злату, већ прегаоци, конструктивни елеменат у држави т. ј. кућевласници, који ће лодизати зграде, односно знатним делом и закупци, јер ће се закупне цене смањивати, а то је врло важно за успевање ове државе.

Најпосле да напоменемо да давање у злату зајмова може бити и условно, по жељи, па који дужник од 1922. г. и доцније не види „страшну уру пред очима“ нека му је на здравље и таквоме не би се морало позајмљивати у злату.

ЕКОНОМИСТ 43