Економист

647

акционарска друштва); или се у друштвеним правилима заиста налазе одредбе које се старају да друштву очувају карактер оног друштвеног реда чије се име налази у фирми друштвеној.

Први случај може представљати, по нашем мишљењу, нелојалну конкуренцију. |

Други случај је међутим много интересантнији. У таквом случају оснивачи желе да створе друштво које би, из разлога погодности или других, имало облик безименог, капиталистичког друштва на акције, док међутим, захваљујући одредбама правила којима се отежава или чак онемогућава стицање акција лицима која не припадају одређеној професији или кругу лица, друштво губи делимично карактер акционарског

друштва и приближује се некој врсти задруге са ограниченом одговорношћу.

Да би се могла извести таква комбинација, неопходно је да акције гласе на име, пошто, по одредбама закона, акције на доносиоца могу се преносити простом предајом из руке у руку, тако да је друштву немогуће, не само спречити да акције не дођу у руке лица која припадају одређеном друштвеном кругу, већ и да уопште утврди у чијим се рукама оне налазе у даном тренутку.

Али, може ли се и са акцијама на име извести изложена замисао оснивача, а да се не повреде позитивне законске одредбе» Према чл. 30. закона о акционарским друштвима који важи у Србији и Црној Гори, пренос акције која гласи на име важи према друштву од дана кад се пријави друштву. Такву исту одредбу имају и закони који важе на осталој територија (5 173. трг. закона за Хрватску и Славонију, У 223. аустријског трг. зак. важећег за Словенију и Далмацију и 5 179. бос. трг. закона).

Према тој одредби, пријава друштву преноса акције на име представља само један формалан акт: друштво има право да води евиденцију у чијем се рукама налазе акције и све дотле, док му се не пријави пренос акције са старог на новог акционара, оно не признаје тај пренос, али !п сотгапо, чим му се изврши та пријава, пренос важи. Друштво нема права

43"