Економист

764

РЕАЗК! SAJAM MUSTARA.

_ Ideja o organizovanju OVOZS sajma je predratna, ponikla je oko 1901. god. Nije mogla biti ostvarena usled otpora Beča. Ceo prošli vek bio je za Cehe u znaku borbe za stvaranje svoje nacioпапе individualnosti. Posie uspeha u drugim pravcima kulturnop života (nauci, lepoj književnosti, sportu, politici i umetnosti), Cesi krajem prošlog veka vođe energičnu borbu da u okviru Habsburške Monarhije jasno obeleže i svoju privrednu individualnost. Beč је tada bio centar i privrednog Života te mu težnja Žžilavih Ceha da se privredno oslobode i stvore svoj centar nije mogla biti simpatična — a u sajmu u Pragu gledali su Cesi veliki svoj uspeh. Međutim veliki svetski rat doneo je nove prilike koje Su opravdavale ustanovu sajma. Nisu to bili samo Cestit koji su pribegli ovoj ustanovi da bi omogućili stvaranje novih ı oDnavljanjć starih, ratom prekinutih privrednih veza. Danas se u Evonpi održavaju godišnje sajmovi u nekih 90 mesta. Ceci su bili medu prvima koji sa osnovali svoj centralni sajam u Pragu (Lipiska, Frankfurt, Lyon, Pariz, Liberec, Prag). Uspeh praškog sajma је nesumnjiv. Broj izlagača i posetilaca održava se na lepoj višini. Broj izlagača bio je na prvom sajmu (jesen 1920. god.) 1955 a zauzeta izložbena površina 14.539 m, a na poslednjem OVOgOđišnjem jesenjem sajmu Droj izlagača izneo je 2.307 od kojih 289 iz inostranstva, a zauzeta izložbena površina iznosila je 21.264 m*, ne računajući tu površine” zauzete posebnim sajmovima (Šporiski, šumski, radio i reklamni). Broj posetilaca iznosi prosečno 100—120.000 svakog sajma, a zaključeni poslovi oko miliјагде с. Е.

Ali pored svega uspeha, kako ргазког (ако 1 nekih drugih sajmova, njihova. uloga izgleda da je samo privremenog značaja. Politički međunarodni odnosi staložavaju se a sa ovim ı redovan promet lica i robe nailazi na sve manje od onih teškoća koje je rat izazvao. Agenat stalni i putnik, i banke uspevaju da povrate svoj značaj ı svoju ulogu i bez sajmova, čiji je značaj kao povremenih ustanova postao jako sumnjiv. |

Prvi zadatak sajma mustara posle velikog svetskog rata bio je u tome da olakša vaspostavljanje starih, predratnih i da. stvori nove, poslovne veze, a s druge strane da reklamira svoju macionalnu privredu i njen značaj. Vraćanjem u redovne političke veze olakšan je i ceo privredni promet te je ı ovaj zadatak sajmova izgubio od svoje važnosti — jer ga uspešno. vrše kao ı pre rata redovni posrednici — agenturska i bankarska, preduzeća i druge stalne ustanove (muzeji ıt.d.) I Praški sajam ispunio je ovu prvi svoju dužnost uspešno. — Na propagandu ı reklamu utrošemo za 5U, godina oko 17 milijona č. k. Medu drugim sredstvima izdaje se stalni mesečni časopis „Nova Praha“; za vreme trajanja sajma ·