Економист

767

чуна у контингент. У сваком случају биће интересантно, како: ће се ликвидирати 080 спорно“"питање, Њиме ће се позабавити. и скупшт на банчиних акционара у марту 1926, јер банчина. управа жели да скине са себе одговорност, ма да је дирекцију разрешила одлуком од 27. августа, која је била предмет решавања и на једној од последњих седница Министарског "Савета.

За последња два месеца највеће је метално покриће било. средином септембра (520,7 милиона). Од тога доба се почело да смањује и износило је крајем месеца за 7,5 милиона: мање него 31. августа.

У ово доба године, кад је извоз у највећем јеку, обично. се искоришћују кредити до крајњих граница. Овога пута то није био случај, јер се осећа извесно обиље у новцу. Тек крајем септембра нешто се повећао менични портфељ, али се зајмови на залогу стално смањују. Отуда је укупно повећање свих зајмова у септембру само за 7,1 милиона. Међутим, мевични портфељ се повећао за 37,2 али се ломбард смањио за преко тридесет милиона.

Ова отплата зајмова по залогама код Народне Банке има свог оправдања у поправци курса државних папира. Као што је познато, кад је 1921. год. закључен седмопроцентни инвестициони зајам, онда је упис преузео један синдикат новчаних завода с правом, да оне обвезнице које: остану као квота дотичног завода, могу бити заложене код Народне Банке по једном повољнијем каматњаку. Али пошто је већина. завода у 1923. и 1924, услед ниског курса тих обвезница, отписала по 30—35 од сто од номинале, то: је сад: искоришћен повољан курс у септембру (90—96 дин. на дан 22. и 94. септембра) и многи су повукли своје папире из залоге и продали их на берзи са зарадом.

Како су се у то време кретали зајмови на залоге види. се из овог прегледа:

31. августа 185,4 милиона 8. септембра 184,3 :

15. |D 179,1 »

22: 7 157,1 5

30. 4 155,3

' ”

Као што се види, највише су се смањили зајмови на залоге у времену кад је курс седмопроцентног зајма достигао. курс 96—97 дирара за сто номиналних.

Државни дуг код Народне Банке био је и у овом периоду без промене. Међутим, повећава се дуг који држава прави за куповину девиза. О томе, као што напред поменусмо, влада двојако мишљење али је несумњиво да постоји дуг, за који "су као подлога девизе. Интересантно је, да се салдо разних.