Економист
Главница Дин, 50,000.000 у кованом злату од ове уплаћено Резервни фонд Новчанице у течају -
РАЗНЕ ОБАВЕЗЕ: по жиро рачунима по разним рачунима
ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ
Echanges France — Yougoslavie, Me. сечна ревија која излази у Лијону. ,
Један. од ретких, врло активних на-' ших представника спољне трговине на | страни несумњиво је г. Мил. Андрић у | Лијону.- Он је правио пропаганду за учешће на лијонском сајму, стоји радо | на расположењу за сва: обавештења, као шеф трговинске агенције и т.д.
Последњи његов напор састоји се у | томе, што је представио нашу земљу на међународној изложби белог угља и | туризма у Греноблу. Тим поводом он је читаву свеску свог месечника _ E-| changes France — Yougoslavie“ посветио овим питањима. Г. Вињеро, генерални директор вода у Министарству Пољопривреде и Вода написао је један информативан чланак о воденом богаству краљевине С. Х. С. Из тога чланка видимо, да укупна дужина водених путева у нашој земљи износи 2.119 километара. Од 1851 текућих вода које имају преко 10 км. дужине, има их 116 са дужином од преко 50 км.
У истој свесци је чланак г. Д-ра Жижека о туризму у Југославији.
| grčs ses inslitutions. chez
97 10:20 | зен ба ==0:2 5.965.0 | 6.091,1 || --126,1 8151 | 5830 | --2827 та ви 5 лато | 77
Ова месечна ревија коју Tr. Андрић уређује врло добро, погодила је тон и начин, на који је најбоље вршити пролаганду у иностранству.
L' epargne, son organisation, son proles Serbes, Croales et Slovenes, par Lj. St,. Kosier
avec prćface prof, Luigi Luzzatti, Milan 1924.
У октобру прошле године био је ме-
|ђународни конгрес штедње, поводом
прославе стогодишњице Штедионице
| Ломбардије (о томе је писано у „Еко-
номисту“ бр, 11 од 1924 год. стр. 1004). Том приликом, г. Љ. Коснер, као учесник на том конгресу, издао је једну књигу о штедњи, на француском језику. Књига има 325 страна велике осмине, врло је лепо технички опремљена и изишла је недавно у другим издању, пошто је прво издање растурено још прошле године.
Чувени талијански економиста и кодператер, проф. Луцати, дао је предговор. свој књизи, у коме на једном месту вели, да се не слаже потпуно са писцем књиге, јер није за шдедњу