Економист

685

почетне реализације динар одједном почиње да пада због очигледног утицаја страних импортера.

И: напред изнесеног већ знамо, каквим је експериментима и каквим финансијским нередима подлегао динар за време 1920—1922 год.: ту ћемо наћии покушај обезбеђивања својим металним фондом папирну валуту стране државе (аустријске круне); и вештачко дизање курса динара избацивањем на тржиште јевтиних државних долара; и утицај државних зајмова, који привремено дижу курс динара; и напослетку цео низ административних мера. У ствари динар је морао да падне услед непрекидних емисија све нових и нових новчаница без одговарајућег појачавања њихове металне подлоге.

Курс динара у Београду за те године јасно показује какви га све непрекидни таласи обарају и понова дижу. И ти се таласи настављају и у целој првој половини 1923. год. ла тек после пола године колебања курс динара добија свој природни изглед са тенденцијом ка дизању. Интервенцију Народне Банке у берзанскнм операцијама ја не убрајам у вештачке мере утицаја на курс динара, јер, се, прво, Народна Банка у својим интервенцијама управља котирањима динара на страним берзама (Цирих, Њу-Јорк), што значи да узима курс по одређеном сигналу; и, друго, сама Народна Банка у тим берзанским операцијама није заинтересована већ врши само функцију државне природе, спречавајући месшну берЗанску спекулацију или берзанску панику.

На тај начин могу се вршити статистичка посматрања и закључци о природним колебањима курса динара тек по3ев од друге половине 1923. год., када је кретање тога курса добило миран природан облик,

И ето из таблице коју смо навели, може се веома поуздано утврдити, да је најосетљивији барометар курса динара — чисто рачунски однос између суме металне подлоге и суме новчаница пуштених у течај. Ја знам да је тај однос елементарно правило златне подлоге папирне валуте; али хоћу да кажем, да се тај однос између суме металног фонда и суме новчаница у течају своди на обичну рачунску радњу, само када нема ванредних околности,