Економист

686

Тако, на пример, у јулу 1928 год. метални фонд је сачињавао један петнајести део суме пуштених. повчаница (7. j 5,.600:360—15.5. У исто време динар се котирао- са 115 шв. франка, т. ј. 67, центима. Даље, у октобру 1924 год. када је сума новчаница у течају дошла до кулминационе тачке од 6 милиарда динара, метална подлога је сачињавала 10/126. Исти такав однос бележи и Циришка берза, котирајући динар са 7,/, центима. i |

При смањивању количине новчаница у стечају од новембра 1924. год. привлачи на се пажњу једна нова околност, на име: што то смањивање иде на рачун есконтних и- ломбардних операција, т. ј. баш оних операција које сачињавају прави задатак Народне Банке. Ми видимо, да се сума новчаница у течају смањила за 400 мил. динара и у исто време и сума есконтних и ломбардних операција за. 250 мил. динара. То смањивање есконтних операција Банке врши се хронички, из месеца у месец. -

Ако та појава није случајна, онда је не треба одобрити пошто Емисиона Банка не може и не сме да изопачава своје праве функције да би задовољила државну власт на штету трговачког и индустријалног кредита, који после златне под“ логе сачињава други основ папирно-новчаног оптицаја. Не треба заборавити да тај кредит сачињава код нас само за део целе емисије и таква окрњена дефлација, баш на рачун те несрећне четвртине, сумњам да је паметна и сумњам да је могућа.

Статистички подаци о кретању берзанских операција у Краљевини дају слику огромног њиховог пораста за време од шест година. Тако на Београдској Берзи било је извршено операција

|| О О амино и ови 92 3 1924. Валуте 106.3.. | 3110. | 1771 15.76|_ „26.0 11.47 Девизе 53.5 | 3224 |861.8 |1.165.8 |2.597.8 |3.459.62 Држ. папириј 0.9 1.95 0.36 1.84| _ 32.29| 225.67 Акц. Банака 0.72 4.95 9.09 9.49 6.16 5.74 Инд. пред. 0.30 3.49 3.49 4.48 117 0.73

Свега |1628 | 6427 |1.051.9 |1.197.3 |2.663.46|3.703. милиона