Економист

687

На Загребачкој Берзи:'

Валуте 31.9 195.5 195.3| 105. 116.99) 51.80 Девизе 112 | 267.9 982.9) 2:029.419.573.4113.831.30 Држ, папири | o:63j 40.15 Акц. банака 37:81. 155: 74.7 63.7| 77.44) '52.89 Инд. пред. ; 104.31| 78.84 Свега | 81.0 | 618.6 | 1.253.0| 2.198.3|9.878. |4.055.

милиона

Ми видимо, како постепено падају валутне операције и расту девизне; како је ништаван на пример при упоређивању са девизним операцијама проценат свију осталих операција по годинама и како су дељизне операције, које су почеле од десетина милиона, свршиле се милиардама.

Па ипак у ту веома демонстративну слику огромног пораста берзанских операција, везаних разуме се са исто таквим порастом нашег експорта, нашег трговачког биланса, потребно је унети као корекцију све јачи пад курса динара из године у годину. |

Ако ми унесемо ту значајну поправку у поменуте цифре берзанских операција, онда неће њихов пораст бити тако импозантан, како то изгледа на први поглед. Знамо да су колебања курса динара била веома учестана и да тај курс добија стабилност са тенденцијом ка дизању тек од друге половине 1923. године.

Зато да би добили потпуно тачну и истиниту слику пораста берзанских операција у Београду и у Загребу требало би увести којефицијент поправке у курсу динара за сваки берзански дан. За циљеве нашег написа довољно је ако замислимо берзански промет у 1923. год. ради упоређивања са 1919. умањен за десет пута према паду динара Добићемо, да ће берзански промет у 1923. год. износити за Београд само 266 а за Загреб 287,8. милиона динара.

На тај начин слика берзанског прогреса јако се мења и бледи. Стварни пораст и прогрес операција почиње тек од 1923. год. када је динар добио стабилност.

И то привиђење великих цифара, милиарда, везаних са падом курса данара свуда ће нас пратити, у ма које гране