Економист

724

Србији — јужна област 170.317 Хрвагска 1,642.890 Босна и Херцеговина 219.956 Војводина 507.322 Словеначка 378.262 Далмација 619.572 Црна Гора 85.753

И овде Србија стоји на првом месту. Хрватска долази на друго, а Далмација на треће.

Према овоме целокупни број воћних дрвета у Краљевини износи око 78,750.209. Од целокупног овог броја само Србија у старим и новим границама има 39,907.718, што Бе рећи око половине. Али када се даље узме у обзир, да јужни крајеви не стоје ни близу северним, управо да се са северним не могу ни упоређивати у овом бројном стању, онда је јасно да је Србија у старим границама најјача међу свима покрајинама, управо она је наш воћарски центар. Ово у исто време показује, колико је много урађено на воћарству у предратној Србији, па ако и не толико квалитативно а оно несумњиво квантитативно.

Из изложених бројева види се да шљива заузима прво место међу воћкама. За време бивше империје Србија и Босна су били главни произвођачи и главни конкуренти на светском тржишту шљива. Из бројева се види да је Србија далеко јачи произвођач од Босне. И једна и друга су били, па и данас су главни центри производње шљива и њених прерађевина за европско тржиште. Данас смо већ једна целина, те је престала потреба за оним старим посматрањем ствари у шљиварству. Потребно је што боље организовати ову народну привредну грану, која не доноси мало и поред тога, што су стара тржишта знатно попустила. Што се тиче квантитета наших шљива, он је увек ту, у колико то сама природа по које године не би га омела. Али ни квалитет не изостаје позади квантитета. Али у погледу квалитета могло би се још много урадити и подејствовати на стварање још бољег и не губити се у излишном и често штетном шаренилу. Треба тежити и створити што више добру и корисну једнобразност бар по реонима. Много што шта у животу шљиве није још довољно и прецизно расветљено: Постоје можда само хипо-