Економист

тезе. Изгледа даље да је босанска шљива, Којдићева шљива. са којом су у своје време чињени многи огледи код нас, по жегача и т. д. све варијетети једне исте шљиве, одгајена само под разним околностима — другим околностима. Ако је ве. ровати неким податцима по причању, које је писац добио пре готово 15 година којдићева шљива, треба да води прапорекло из Сокола, у округу подринском. Примерци шљива, који су расли око градских зидина, а које су још Турци оставили, уцотребљени су у улози матичњака. Гранчице за оплемењавање треба да су пренете од ових шљива пре приличног броја година у Босну.

Који је од варијетета ове наше шљиве најбољи и где, суд припада нашим стручњацима. И у колико сва ова питања нису расправљена и довољно решена треба их решити и поћи правим путевима држећи све у руци и не зависити од недовољног познавања ствари. Поред тога потребно је побринути се и за добар глас и шљиве и њених прерађевина. (Оо је нарочито потребно у садашњици, када су стара тржишта попустила. Мере, које су раније предузимате дале су добре резултате. Тим путем треба и даље ићи и још много енергичније и са више системе. У погледу самог пласирања и извоза изгледа и уверени смо да би било врло корисно оснивање извесних центара, који би се тиме бавили и то приватном иницијативом. То би била једна врста елеватора, капитал на акцијама. Акције у рукама самих произвођача. Нешто слично новим правцима у производњи репе и шећера у Чехословачкој. На тај би начин сам произвођач био донекле и извозник. На тај би се начин избегле многе немиле појаве око извоза шљиве. На извозу шљива је се многи много пута обогатио, али и много пута цео свој капитал упропастио. У шљиварској трговини ово засеца прилично дубоко. Елеватори и ако ово не би могли посве отклонити они би посигурно ублажили исто тако као што би посигурно били најбоља гаранција за солидност робе и трговине њоме.

И у погледу самог неговања шљиве треба донети врло строге одредбе. Ово нарочито важи за сузбијањо гусеница. Донети једну врло строгу законску одредбу слично војном закону. Страшно је и замислити, да у једној општини због нехата или лености и само неколицине, буде уништен готово

ЕКОНОМИСТ 48