Економист

731

изузетно за неке артикле. Осим тога у год. 1924. и 19955. порасле су биле банковне камате до незапамћене висине.

Из свих тих разлога постао је положај подузећа, која имају дугорочне уговоре са државом неџиздржљив. Да им се омогући опстанак потребно би било:

1. При установљивању оброчних рата, које се сумарно плаћају унапред до дефинитивног обрачуна, да се узму за основицу не као до сада просечно цене по последњем дефинитивном обрачуну. (који вреди за три године уназад) него факшично цене у доба плаћања. Иначе при данашњем стању цена, подузетници морају да плате унапред много више, него што ће отпасти на њих код дефинитивног обрачуна, а за то време лежи им више уплаћени новац без камата, те губе скупе банковне камате (просечно 24%/).

2. Да се дрво за сопствену употребу (за риже, бараке, мостове, прагове и сл.) као и пре рата даје на употребу по нарочито ниској такси, (по предратној такси у злату). После рата закупници шума морају одвајати од уговорне количине добар део за сопствену употребу и то их ставља у много неповољнији положај, него што су били пре рата.

8. Да се подузећима која су запала у потешкоће, дозволи амортизација дугова на дуги низ година уз 6%/, камата, наравно уз довољну залогу реалитета.

4. Да се подузећима, која имају дугорочне уговоре, а изузетно им је шумска такса одређена у. фиксној вредности, снизи такса на предратну, изражену у злату.

5. Да се подузећима, која Под данашњим условима уопште не могу радшти, у случају њихове молбе за ревизију уговора изађе у сусрет.

6. Да се тарифне таксе А, Б, Ц, Министарства Шума снизе на ниво који одговара данашњим приликама. Те су тарифе повисиване са скакањем цена дрвету, те је потребно да буду и снижене у размеру који одговара падању цена, које још непрестано траје и трајаће све дотле док се динар буде снажио.

1. Надаље је преко потребно да Министар Социјалне Политике подузме следеће мере:

1. Да се за све време снажења динара, као и за прво доба дефинитивне стабилизације динара законским путем у