Економист
742
кад се одреди, постаје оно, што је рецимо код животиња раса или сој Кад ја кажем „шортхорн“, онда сваки разуме, да говорим о говечету, које има одређену спољашност и гаји се ради меса, док на пр. Холандска раса производи нарочито много млека, а сива степска говеда служе као одлична теглећа стока. Аналого овоме многобројне земљине врсте своде се на релативно мали број врло карактеристичних типова, које би се могле назвати „Земљине расе“. Има на пр. -чувени степски „чернозем“, чувени „нодзол“ шумских влажнијих предела, чувена „(егга TOSSa“ жарких појасева, „руда земљишна“ централне Европе, или код нас „смонице“, „гајњаче“, кумсаче“ и т.д. Сви ови типови нису локални посебни вариетети, које треба сваки пут детаљно проучавати да би се сазнале особине сваког дотичног терена. Не, ово су толико карактеристични широки типови, да ко познаје те типове и уме да их у природном стању разликује, тај одмах зна и релативну њихову пољопривредну вредност. Наравно одређивању типова претходи један често озбиљан рад; детаљисање на подтипове исто тако захтева дубља и дужа испитивања, али при свем том рад на упознавању теренских особина иде несравњено брже, него при употреби ма које друге методе. Нарочито се посао олакшава у картографији, која је неопходно потребна у сваком правилно организованом раду на бонитирању земљишта. Само одређивање типова даје могућност, да се на педолошкој мапи добије јасна, читка слика. Мапе израђене на другом принципу представљају неизбежно врло шарене слике и сувишно су детаљисане; с тога се такве педолошке мапе односе само о мање области, а поред тога сваки испитивач даје своју мапу тако, да је немогуће везати поједине области у једну целину.
Принцип класификације земљишта по типовима врло је еластичан: може се радити у сасвим крупним потезима, а може се рад детаљисати до најмањих ситница. Степен детаљисања зависи од различитих услова, на пр. од разгранатости пореског система, од особина терена, од средстава која се могу ставити на расположење и т. д. Руске мапе већином су биле израђене у размери 1:128.000 јер су такве биле обично генералштабне карте. Затим су прешли на 1:84.000, а тежња