Економист

743

је била к детаљној мапи у размери 1:42.000. Разуме се само по себи, да и најпростије испитивање терена са израдом мапе чак и најмање детаљисане захтева једну солидну организацију, на пр. читав одред педолошки извежбаних лица (обично свршени агрономи) за пољска испитивања лети, за тим једну добро монтирану педолошку лабораторију, особље версирано у картографским радовима и томе слично. Ако се не варам радови на бонитирању у Русији коштали су 1 до копејака златних по хектару, т. ј. 0'25—2.25 динара хектар у данашој вредности.

Бонитирање културног терена на принципу одређивања земљишних типова у нашој држави имало би несумњиве вредности и за правилна разрезивања пореза на земљу и за процену нашег културног терена. По извршеном задатку имали би смо стварни појам о вредности главног нашег народног богатства — продуктивног земљишта. Ово је било циљ да скренемо пажњу на потребу правилног бонитирања како читалаца, који се овим важним питањем интересују, тако и надлежних меродавних кругова. |

А. И. Стебут

професор Универзитета

Куре хартија од вредности у билансу акционарских друштава.

Велики скок курсева хартија од вредности у последње време подвукао је и истакнуо још једну од многобројних лоших одредаба закона о акционарским друштвима који важи за Србију. Мислимо на 2. тачку члана 71. тога закона која гласи: Хартије од вредности стављаће се по курсу последњег дана пословне године.

И ако још нисмо на крају ове календарске године (пословна година се, по правилу са малим изизетцима, поклапа са календарском), ипак са много вероватноће можемо закључити да у садашњим високим курсевима папира до 31. децембра неће бити великих промена. Имајући у виду наведени став чл, 71., то значи да ће се у билансима акционарских друштава у Србији и Црној Гори, који имају у своме порт-