Економист

748

данашње аустријске границе, мора ју се постарати (тавеп Фе Мегатшуопшпо) да она буде способна за живот, Аустријска привреда је међународни проблем, и с тога се Аустријска Влада и обратила на Лигу Народа са захтевом: да Лига Народа отклони све сметње и препреке, које ометају наше привредно санирање“.

= =

У излагању које предходи изнели смо схватање аустријских привредних и званичних кругова о економској кризи у · којој се Аустрија налази, као и о мерама, које се предлажу као лек за ту кризу; сада нам преостаје, да бацимо један критички поглед на цело питање, с напоменом, да се наше примедбе ограничавају на економску страну овога питиња, док је његова политичка страна — и она је, узгред буди речено, важнија од економске — остављена оцени политичара.

Да нагласимо, пре свега, да је је ово питање доведено у врло тесну узрочну везу са друга два питања, на име: с питањем међународне експертизе с једне, и с питањем аустријског присаједињења Немачкој с друге стране.

Цео проблем развијао се од прилике овако.

У жељи да утиче на рад међународних експерата. одн. на реферат који су ови имали поднети Лиги Народа, Аустрија је инсценирала две врсте манифестација, које су имале један и исти циљ и једну и исту полазну тачку.

У прву групу долазе манифестације за присаједињење ка Немачкој. Многобројни зборови одржати у том циљу, понављају стално једну те једну идеју; Аустрија је неспособна за самосталан живот, дакле мора се присајединшти Немачкој.

У другу групу долазе конференције привредних група „за проучавање економских прилика“. И ове имају исту полазну тачку, на име: Аустрија није способна за самосталан економски живот. Али је закључак овде нешто друкчији: предлаже се царинска унија са наследним државама, као средство које ће отклонити горњу неспособност. Уз овај предлог може се свуда, међу редовима, читати и претња намењена савезничким државама, која гласи: ако нам не помогнеше ми се присаједињујемо Немачкој.

Проучавајући реферате одржане на тим конференцијама запазићемо две-три карактеристичне грешке, преко којих се не може ћутке прећи, у толико пре, што се те грешке односе на кардинална питања.

Сви референти унисоно тврде, да је Аустрија неспособна за самостални економски живот; али ни једном од њих није пало на памет, да пружи макакав доказ за једно такво тврђење Изгледа као да се има посла са једном аксиомом, која је сама по себи толико јасна да не потребује доказа, или да