Економист

751

извозно или провозно, рок за враћање ових дажбина почиње тећи од дана уплате декларације. Од тога дакле дана кад је царинска дажбина погрешно или неумесно наплаћена, сопственик робе стекао је право да тражи да му се врати оно што је погрешно или неумесно наплаћено. Време за које он то може тражити траје шест месеца, после истека овога времена право на повраћај ових дажбина престаје, застарава.

Оверен препис решења Државног Савета Бр. 15862/23. које се односи на повраћај извозне царине, а које је заснован на чл. 56 цар. закона.

П. Поред тога деклеранту-повластичару стајало је на вољу да ли хоће да се користи својом повластицом и зато је био дужан, а и у смислу чл. 34 цар. закона да приликом дарињења уз односе деклерације нагласи сву своју повластицу, а пошто се он ове одрекао тражећи по извозним деклерацијама да му се за наплату царине примени извозна тарифа, то му је и учињено по вољи.

Државни Савет решавајући по тужби овај конкретан случај нашао је, да је горе пом. решење Мин. Финансија на закону основано а тужбени наводи неумесни са ових разлога:

„Чл. 56. цар. закона даје право на повраћај погрешно и неумесно наплаћени цар. дажбина у шесто месечном року изречно увозницима. Према том јасном пропису, примени пом. чл. има место само у случајевима увозног царинења, па се не може тумачити да он важи и за извознике, односно за извозне експедиције. Противно непроизилази ни из чл. 1. поступка за враћање дажбина наплаћених код царинарница (Ц.Бр. 89974/20 год.). Како се тврди у тужби, јер и ту се помиње само увозник робе, а што се истиче да он мора бити њен сопственик то је због тога, да се неби појавила сумња о лицу које има право на повраћај с обзиром на чл, 35 нар. закона по коме сопственик робе не мора бити и подносилац односно подписник деклерације.

Ни чл, 56 цар. закона неможе се бранити тврђење у тужби, да шесто месечни рок за повраћај важи и за извозНике, према правној науци, предходни законски пропис не тумачи се на основу онога који му следује, како је у тужби урађено, него обратно.

(С тога кад се чл. 56 доведе у везу са чл. 57 цар. закона, долази се до супротног закључка од онога који се у тужби изводи. Чл. 57. право повраћаја које чл. 56 даје само увозницима, протеже и на државу, то значи да држава у законском року може то право остварити само у случајевима увозног царињења, али не и за извозне експедиције, Што се у чл. 57 цар. закона помињу сопственици робе, а не и увозници разлог је пре свега тај, што поред јасног прописа чл. 96 да сам увозник има право повраћаја, чиме је јасно одре-