Економист

752

ђено у којим случајевима царињења може се остварити као право, није било потребно дасеи у чл. 97 истиче да држава има исто право према увозницима. А сопственици су поменути због тога, да би се с обзиром на чл. 57 цар. закона како је напред изложено, одклонила свака сумња на кога пада дужност накнаде мањка.

С тога у недостатку одредаба у цар. закону као специјалном у погледу рока за тражење повраћаја наплаћени цар. дажбина, у овом случају долазе у примену општи прописи грађ. законика о повраћају дажбина без основа и о застарелости.

Мислимо да је ова одлука Држав. Савета толико јасна, да јој не треба нарочити коментар. И у овом конкретном случају види се, као што смо то раније у једноме од прошлих случајева приметили, да финансијске власти и Главна Контрола у погледу примена фискалних прописа, сувише строго тумачи те прописе само сада са тим изузетком, што се финансијска власт показала либералнијом од Главне Контроле. Државни Савет као највиши управни суд, заузео је и у овом случају једно исправно гледиште у осталом као и сваки суд, чија се улога своди на правилну примену објективнога права. Принцип lex spefialis derogat legi сепеташ, није се могао у овоме случају применити, пошто цар. Закон као специјалан није у чл, 57 предвидео никакве нарочите одредбе, и кад тако ствар стоји, онда се по општим правним начелима примењују одредбе општега права.

IL. Државни заступник при Б. П. О. изјавио је тужбу Државном Савету противу решења Министарства Финансија (Генералне Дирекције непосредне пореза) Бр. 26121 од 31. октобра 1923, год. којим је одобрено решење Б.П. О. о ослобођењу о плаћању пореза на целокупну зграду сопственице Д. Б. као ново подигнуту, и молио је да се исто решење као противно закону поништи.

Министар Финансија одговарајући на ову тужбу није у опште дао. никакве разлоге, већ је само укратко напоменуо, да остаје при оним разлозима који су изнети у оптужбеном решењу. Разматрајући овај конкретан случај по овој тужби, Државни Савет је нашао да је тужба поднета од стране органа који није био легитимиран за тужбу. То своје гледиште Државни Савет овако је образложио у својој одлуци: Државни Савет се није упуштао у материјално разматрање овог пред мета с тога, што тужбу изјављену од стране државног 34ступника, није могао узети у поступак, јер иста није поднета од стране легитимираног органа за тужбу у смислу последњег става чл. 21 Закона о Државном Савету и Управним Судо-

вима, по коме је законском пропису за тужбе Државном Савету

против Указа и мин. решења, којима је повређен закон у корист појединца, надлежна Главна Контрола.