Економист

753

Ово није први случај да је Државни Савет донео оваку, одлуку већ је и раније у једном другом оделењу, које је било надлежно за расправу админ. спорова по пореској материји, донео исту одлуку. Ми мислимо да је ово гледиште Државног Савета исправно с погледом на одредбе закона о Државном Савету и Управним Судовима, међутим изгледа да је ово питање спорно међу пореским стручњацима. Тако /ореска Служба, орган удружења пореских чиновника у својој св. 7., књизи 1. донела је у главном ову критику пом. Одлуке Државног Савета:“ Државни заступници код пореских власти у Србији и Црној Гори, постоје још пре рата, са дужностима, које су прописиване Финансијским законом, све до 1921. год. У тој години, донет је Закон о разрезу пореза за 1921/22 год. у Србији и Црној Гори од 27. јула 1921. год. (Службене Новине Бр. 191 од 30-УШ-1921. год.) којим су обухваћене и одредбе о државним заступницима код пореских власти које и данас важе,

По чл. 21. тач. 3 поменутог закона, дужност је државног заступника „да по свим одлукама првостепених и другостепених власти, за које нађе да нису на закону основане изјављује жалбу.“

По одредбама закона о непосредном порезу и чл 42 Пословника Г. Д. Н. Пореза првостепене су пореске власти, порески одбори односно Фин. Управе, а другостепена је пореска власт (чл. 120 зак. о непосредном порезу и одредбе Пословника). Г. Министар Финансија, односно Г. Д. Н. Пореза.

Из поменуте одредбе чл. 2! закона о разрезу пореза јасно је дакле, да државни заступник има право жалбе тужбе противу решења Г. Министра Финасија Државном Савету. Ова је одредба дакле специјална и као таква до сада ни једним законом није измењена, нити може бити потрвена одредбом последњег става чл. 21 зак. о Државном Савету и Управним Судовима јер по одредби тога става и ако је потврђен закон у корист појединаца Указом или Министаским решењем, онда се у име државе јавља као тужилац код Држ. Савета Главна Контрола“ може се једино односити на персонална права државних чиновника и осталих службеника која су им призната по закону о чиновницима и осталим службеницима грађ. реда, па им је Указом или Министарским решењем дато више но што по закону имају право. Никако се ова одредба не може односити на Министарска решења по другим законима, па ни на решења Министра Финансија по закону о непосредном порезу, односно по одредбама финансијског закона у колико се ове не односе на закон о чиновницима и осталим службеницима грађ. реда, јер нити се таква решења Министарска достављају Главној Контроли нити је она надлежна у тим случајевима да штити повреду закона