Економист

754

у корист појединаца, сем-случаја предвиђеног у чл. 122. закона о Главној Контроли ако је у питању повраћај новца из државне касе, па. је сума већа од 10.000— динара. У свима осталим случајевима дакле, повреду закона у корист појединаца разматра и пресуђује Државни Савет, у овом случају по тужби Државног заступника, који је за овакве случајеве пуноправни легитимисан орган, не само по наведеној одредби из напред поменутог закона о разреду пореза већ и по одредби првог дела последњег става чл. 21 закона о Државном Савету и Управним Судовима, која гласи: „Министар Финансија може у циљу заштите законитости и јавног интереса одредити у седиштима управних судова нарочите органе који ће се јављати као тужиоци у име Државе у оним случајевима кад је управним актом повређен закон у корист појединаца.

Из свега овога, држимо да смо јасно утврдили да је гледиште Државног Савета, нетачно и противно одредбама чл. 21 (последњи став) закона о Државном Савету и Управним Судовима, чл. 122 закона о Главној Контроли и чл. 21 закона о разрезу пореза за 1921/22. год.“

Тачност овакве аргументације само је привидна. Закон о Државном Савету и Управним Судовима, који је дошао на основу одредаба Видовданског Устава да детаљније изведе реформу управног судства постављену уставним одредбама, изменио је многа начела која су пре његовог доношења постојала. Једно од тих јесте и оно које садржи чл. 21. закона о Државном Савету и Управним Судовима. По томе законском пропису т fine Министар Финансија можеу циљу заштите законитости и јавног интереса одредити у седиштима Управних судова нарочите органе, који ће се јављати као тужиоци у име државе у оним случајевима кад је управним актом повређен закон у корист појединца. Ако је повређен закон у корист. појединца Указом или министарским решењем онда се у име државе јавља као тужилац код Државног Савета Главна Контрола. Смисао овог законског прописа је овај: по чл. 15. закона о Државном Савету и Управним Судовима постоји такозвана општа клауза у погледу конституисања управног спора т. ј. појединци се могу жалити против сваког акта управне власти којим је повређено њихово субјективно право или лични интерес заснован на закону, без обзира на одредбе специјалних закона о извршности управних аката у административном поступку, што значи, да је законодавац овом реформом извео контролу управних аката од стране управних судова до крајних могућих граница. Исто ово начело спроведено је и у горе поменутом чл. 21. закона о Државном Савету и Управним Судовима само сада са том разликом, што се право тужбе даје и извесним нарочитим органима државне управне власти у.циљу заштите закони-