Економист

756

Како је жалиоцу ова такса распоређена 17. марта 1922. године и до 31. марта 1924. године није наплаћена, то му се сада не може наплатити пошто је општина изгубила право наплате ове таксе.“ ;

Државни Савет решавајући овај конкретан случај по тужби одбацио је тужбу Општине Београдске са ових разлога:

„Наплата 0.50%/, на повећану вредност непокретних имања није право задобијено законом, него овлашћење дато Општини Београдској у циљу уређења вароши. По изричном пропису чл. 46. Закона о државном рачуноводству сва овлашћења унета у годишњи финансијски закон важе само за годину за коју је он одобрен и продужавају се у колико се и буџет продужава, а престају важити ако нису предвиђени и у финансијском Закону за следећу годину.

Овлашћење за наплату 0.50%/) на повећану вредност непокретних имања дато је Општини Београдској први пут чл. 4. Одбредба за уређење Града Београда у Фин. Зак. за 1920. и 1991. год. То овлашћење продужено је другим ставом чл. 959. Фин. Зак. за 1922/23. год. Међутим. оно није предвиђено у Фин. Зак. за 1924/25. год. како се то види из свих одредаба које се односе на Општину Београдску, а нарочито из чл. 243 који дословце садржи цео први став чл. 252 Фин. Зак. за 1922/28 год. али овлашћење не помиње. Према томе, његова важност престала је ступањем на снагу Фин. Зак. за 1924/25. год. и од тада Општина Београдска не може вршити наплату 0.50%/, таксе на вишак вредности непокретних имања.

Сматрамо да је ова одлука Државног Савета законита и правилна. У последње време, нарочито морамо бити неповерљиви према одредбама разних финансијских закона, који су следовали један другоме од 1919. год. до данас. И ако су према одредбама Устава и Закона о Државном Рачуноводству, финансијски закони једногодишњи који се издају уз буџет, ипак зато није ништа сметало, управној власти, да кроз те законе спроводи најразличније одредбе, које са буџетом и финансијама имају мало или готово никакве возе, С правом је речено и и то баш у нашој стручној литератури, да је у најновије време финансијски закон постао један закон олтибиз у који се трпа све и свашта. Услед оваког рада, који свакако није за препоруку, настају читаве врсте пометњи како за управну власт тако и за појединце. |