Економист

775

ција прилагоди модерном животу — потребама новог доба, нарочито растењу државних функција, менталитету нових људи, нарочито њиховом духу активности и њиховим рационалним методама рада (пре свега у привредном животу) и, с друге стране, новим односима сила нарочито покрету удруживања људи, који захвата све више модеран живот. Само у овом смислу ми бисмо могли рећи са проф. Жаком Барду (Јадцез Bardou) да је ситуација данашње администрације „тачно таква као она у којој би се налазило једно друштво железница које би хтело да се носи са модерном трговином, чувајући станице и локомотиве из 1869.“. Такво једно карактерисање, самим тим што је шире, моћи ће да обухвати све посебне тежње, од најумеренијих до најрадикалнијих, по њиховој правној страни као и по техничкој. Оваквим реформама наши реформатори имају претензије, посматрајући ствар у једној историској перспективи, да наставе дело великих републиканаца прошлих генерација. „То би био план политичке акције републиканске партије, кад би се нашао какав достојан наследник Гамбете, Жил Фериа, Валдек Русо-а, способан да настави њихов програм и, следствено, да одржи најчистију и најнеспорнију ортодоксију републиканску“ (Шац).

Ти предлози су такви, да они заслужују сваку нашу пажњу по својој идејности, јер они се не односе само на де-лимичне и још мање случајне и какве безначајне реформе, већ су принципшелно изведени из једног одређеног начела, чак са једног гледишта на свет. Они се односе на целокупну администрацију и иду чак до делимичне промене уставноправног уређења. Они га до душе претпостављају као дато и своје реформе стављају у његове границе, сматрајући да је административна реформа потреба дана и императивна потреба, а не реформа уставна, поред тога што је уставна ризична и не гарантује никако да ће она поштовати административне принципе. Па ипак они задиру и у само уставноправно уређење, у колико је у питању однос политичких органа према администрацији; овај (однос) пак, као што ћемо видети, чини једну од главних и управо најглавнијих тачака у предлозима реформе. Јер, као што је Фејол рекао, и то је начелно сасвим тачно, између уставног права и административног режима постоји узајамни утицај: уставно право може олакшати или

519