Економист

803

Министарства Војног, — на захтев г. Куманудија, — да су неисплаћене обвезе Министарства Војног не 201 милион динара него преко 300 милиона, те се цифра пење на 1143 милиона. i

А та цифра већ није далеко од 1187 милиона динара, суме преваљених кредита коју сам израчунао за период 1922/23 — 1924 25.

Но има још нерегулисаних летећих обвеза, чију величину је врло тешко ценити.

Наша држава има 5510 км. пруге нормалног колосека, 2262.9 км. уског колосека ширине 075 м. и 482.5 км. ширине 060 м., свега 8255 км. Од тога, близу 3000 км. припада друштвима вициналних железница.

Таквих друштава има 42, њихову имовину наша је држава узела у управу и управља њима, узима приходе а не плаћа сопственицима акционарима ни дивиденте ни интерес. Такво правно стање неизвршене експропријације без оштете не може да траје бесконачно. Наша држава мора то стање да регулише, јер у тим вациналним железничким друштвима заинтересовани су не само приватни акционари него и жупаније, општине, градови. И то је један од разлога зашто наша општина и градовн не могу да имају своје сређене финансије. Близу четвртина прихода железничких не припада држави него приватним вициналним железницама, и наша држава нема права да тврди да су сви саобраћајни приходи државни и да само државне железнице имају вишкове прихода.

Саобраћајне установе имале су прихода у износу 1 милијарду 776 милиона динара годишње. То значи, да ако рачунамо опрезно, 500 милиона динара не припада нашој држави него припада тим вициналним железницама. И кад је тако, не може се рећи да летећи дугови износе 452 мил. нерегулисаних дугова, јер су обвезе према вициналним пругама нереГгулисани дугови. То су летећи дугови и они морају кад тад бити регулисани.

Преглед дефицита и. Покриће.

Дефицит за 1918 год. може се рачунати 157 мил. буџ. расхода и 54 мил, узетих из Народне Банке, укупно око 260 мил; за првих пет месеци 201 мил. а за 1919/20 годину 1800 мил; за 1920/21 год. 900 мил; а за период буџетских дванаестина јули 1921 јули 1922 год. — 1000 мил. или округло 4100 мил. Он је био покривен у главном инфлацијом новчаница Народне Банке. (2816 мил.) даље авансима Француске и Енглеске, зајмом од 50 мил. "франака од Енглеске и Француске, са 900 мил. круна задржатих приликом маркирања круна, а непокривен део претворио се у летећи дуг, чији је износ био пред почетком 1922/28 год. 1300 мил; ова сума је смањена буџетским кредитима, из Инвестици-