Економист

806

вили даљи пад у курсевима. А политика интервенције валутне и стабилизације ишла је за овим факторима.

То се врло добро види и по кретању курсева на Београдској Берзи. Погрешка је Министра Финансија, што узима произвољно само један курс у години па га упоређује са курсом истог календарског дана у другој години. Просечну вредност курсева било за месец, било за 6 месеца, било за

„годину дана треба упоређивати и само на основу просечних

вредности може се доћи до правилног закључка 0 утицају појединих фактора у овим економским појавама. Зато упо-

"ређења курсева на дан 31. децембра 1922., 1923., 1924. не

значе много. О утицају економских фактора дају бољу слику линије кретања курсева на Београдској берзи за годину дана. Ако погледамо линије кретања курсева видећемо да су фр. франак, лира, чешка круна, долар били у скоку у периоду од 1. јула 1922. до краја 1922. године, зато што је жетва била слаба а извоз за ту годину износио је 57", од увоза. Нарочито су скочили курсеви оних валута, из чије земље извозимо (лира, чешка круна, франак.) Природно је, да је тражња страних валута извозничких земаља била интензивнија а да је понуда динара била већа, те је према томе динар падао а стране валуте су скакале. Само је драхма падала због политичких недећа. Али од јула 1928. до краја 1923. године, све валуте падају и франак, лира, долар, чешка круна, леј, драхма, али извоз јеу то време већ износио 97", од увоза. Још наглији је пад страних валута у периоду јули 1924. децембар 1924, опет због извоза, који надмашује увоз за 16%. Ilam валута настављен је ну првој половини 1925., али тај пад није изазван валутном политиком Министра Финансија или одржавањем „равнотеже буџетске“ него привредним стањем земље.

Тешко је ценити утицај биланса плаћања на курсева, у недостатку података. Годишња потреба државе у страним валута

· креће се око 2 милиарде, рачунајући и ануитете и куповине а сем

тога постоје још доста потраживања власника секвестрираних, а национализованих предузећа, земљишта и т.Д. Ипак, изгледа,

"да та потраживања нису вршила одлучну улогу на курсеве.

Вероватно, по уређењу ратних дугова, биланс плаћања биће на нашу штету и осетиће се на курсу динара јаче него сад.

Стање курзева није меродавно за јавни кредит кад су

немачка валута, па и аустријска, мађарска, па пољска биле на најнижем нивоу, њихове државе добиле су зајмове велике али

ради оздрављења финансијског. Енглески и амерички, па и

француски капитал учествовао је у давању зајмова у свом сопственом интересу. Зато, стање курсева није мерило за јачину јавног државног кредита.

O томе, какав је јавни кредит наше државе, најбољу сведоџбу даје новчано тржиште у Њујорку и Лондону. Оно