Економист

817

lošijeg kvaliteta, jer je ona ili bez efekta, ili, ako ima efekta, onda je on štetan po našu industriju.

Ali, glasajući protiv zaštitne carine mi dozvoljavamo upotrebu ratne klauzule ond. komperzatorne carine, kao sredstva protiv dumping-a, — naravno uz predpostavku, da se utvrdi da ugalj neke treće proveniencije uživa u zemlji porekla izvoznu premiju (одп. да зе ргодаје po ceni ispod vlastitih troškova proizvodnje).

Završujući ovo izlaganje neka nam je dozvoljena jedna opšta primedba.

U dosta bogatoj diskusiji koja se razvila u našoj štampi povodom pitanja nove carinske tarife, mogli smo često puta naći zahtev, da treba zaštititi carinom sve one grane zemaljske radinosti, koje proizvode viškove preko podmirenja domaće potrošnje: „Za Što, veli se, uvoziti iz inostranstva robu, koju mi proizvodimo u izobilju!“

Ovaj zahtev izazvan je padom cena na domaćoj pijaci za sve agrame proizvode; a ideja da se taj pad spreči uvođenjem zaštitnih carina, našla je mnogo pristalica ne samo kod agraraca, nego, kako izgleda, i u Vladi i parlamentu. Blagodareći tome ova je zaštita već uvedena — i ima šansa da Dude u još jačoj meri — и пази саппзки tarifu (pr. carina na žita, povrće, voće, ı t. d.),

Mi smo već imali prilike da naglasimo: da su pri donošenju ond. pri odmeravanju visine zaštitnih carina merodavni jedino i isključivo produkcioni troškovi, a ne količine proizvodnje; sada da dodamo, da u ovom slučaju uticaj na cene vrši svelska pijaca, što znači, da uvozna carina ne može izazvati skok cena na domaćoj pijaci. Izuzetak može nastupiti samo za t.zv. pasivne krajeve, a mi mislimo, da ovakav efekat ne može niko s radošću pozdraviti.

M. T.

Carinska zaštita brodogradnije i interesi našega parobrodarstva

Ро зјаус! 681/1 naše nove carinske tarife zavedena je carina па parobrode i druge motorne brodove i to maksimalna 409/, a minimalna 30%, od vrednosti.