Економист

846

за 1994/95. г. јер тај члан фаворизира сва предузаћа која су чл. 47 тач. р. закона о непосредном порезу ослобођена плабања: непосредног пореза и од речи до речи у свом другом ставу овако гласи: „ова одредба не важи за оне порезе на тершторији Србије и Црне Горе, који сходно чл. 47 шач. 0. и ђ. закона о непосредном порезу не повлаче плаћање инвалидског пореза“. НЕ AS au

| Hy ecro ma ce npd3Ha учињена погрешка, Фин. Управа у Зајечару и Генерална Дирекција наводе неке бедне разлоге, да саме себи изгледају смешне, јер ми и ака странци позна. јемо доста добро законодавство оне земље, у којој већ толико времена радимо, а добро и то знамо, да смо за 1923. годину инвалидску порезу морали платити; знамо и то, да ћемо је платити и за 1995. год. и противу тога се и не бунимо, нити што против имамо, јер тако наређује чл. 11. закона о буџетским дванаестинама за месеце: април, мај, јуни и јули 1995. г. од 1. априла 1925. год., јер шај члан 11. укида али Тек 1. априла ове године последњу алинеју чл. 153. финанс. закона за 19925. год., а то значи за цео свет који уме да тумачи закон, да је ша одредба до тада важила, онда је бар за нас јасно, да нам је бесправно наплаћено 1.438.889 дин. на име инвалид. порезе и 49.712 дин. интереса.

Радујемо се што ова наша ствар долази већ једном пред највиши административни суд Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и ми смо сигурни, да ће ову ствар решити у духу наше жеље и горњих навода, који су необориви.

Са свих ових разлога молимо Савет, да ожалбено решење поништи и реши да нам се инвалид. пореза за 1924. год. у износу 1.438.889 заједно са интересом у 49.712 динара поврати из државне касе“. и

Државни Савет решавајући овај управни спор по тужби поменутог друштва расмотрио. је сва акта, па је пресудом својом од 21. октобра 1925. године Бр. 35208 поништио горе поменуто решење Министра Финансија са ових разлога: „Кад се из акта овог предмета види, да је тужилачком друштву наплаћена инвалидска пореза за 1924. годину противно наређењу чл. 155. фин. закона за 1924/25. годину, из кога се јасновиди, да плаћању овог инвалидског пореза не подлеже сви они који су ослобођени плаћања пореза на принос од радње у смислу чл. 47. тач. д. и ђ. закона о непосредном порезу, и како је ту илачко друштво, према том законском пропису, ослобођено плаћања порезе на принос од радње, то онда оно није могло бити задужено инвалидском порезом за 1824. г. баш у смислу одредбе чл. 155. фин. закона 31 1924)25: годину.

Према томе кад се из акта види, да је од тужилачког друштва наплаћена једна сума на име пореза од које су такве