Економист

863:

сакупити све надлежности. Тиме се истовремено постиже да се један рад анониман и без икакве одговорности замени радом једног сталног и одређеног тела, које има да одговара за своја мишљења. Државни Савет би дакле био један централни или један општи савет, одн. саветодавни орган.

Доцније, у својој синтетичној књижици Les denx {Orces: је потђге — | ете, 1920, он прецизира и истовремено проширије улогу Држ. Савета. У Држ. (Савету сад ваља концентрисати сву стручну контролу јавних функција. Његово учешће у законодавству ваља повећати, Што се тиче његовог састава, он треба да буде такав да би он могао оджавати додир са животом: у њега треба да улазе људи са стручним познавањем ствари не само из администрације, већ такође и непосредно из социалног живота, Т. 38. спољни саветници, данас зависни од министра и браниоци његових идеја, треба да буду замењени стручним шефовима, без икаквог претходног министарског наименовања, са задатком да бране послове своје службе.

Шардон предвиђа регионалне Управне Савете на место садашњих савета префектура, и на њима се доста задржава због интереса који имају за Француску. Ако се и ма заједно задржимо мало више на њима, мислимо да нећемо учинити велику погрешку, јер питања имају једну страну општег значаја. — Ти савети су везани за Државни Савет, стављени су под непосредну власт Председништва (Држ. Савета) и чине неку врсту обласних (регионалних)') државних савета. Ови. савети би, природно, преузели корисни и лотребни део атрибуција префектових поред других функција које би примили Саветници регрутовани конкурсом, биће повучени од непосредног утицаја политике, и као последица тога може се очекивати да ће имати надлежност и ауторитет које не могу имати префекти. Они ће бити бирани згједно са аудиторима Државног Савета тако да на пр. аудитори, који не би били задржани дефинитивно у Савету, могу постати саветвици регионалних савета. Сва лична питања била би стављена у надлежност савета председника савета, који су и једини надлежни за њихово оцењивање, пошто је Државни Савет

i) Од речи област (ја region) y супротности с округом, срезом M T. JL