Економист

и 877

Практично, овај начин управљања државним предузећима има да се изведе по врстама предузећа, по њиховој сличности са приватним предузећима.

Фавареј разликује три групе:

У прву групу спадају она предузећа која показују потпуну аналогију са приватним. То је случај Народне Штампарије, Службених Листова, Новаца и Медаља, Шума, Мануфактура у Севру, Гоболена и Бовеа. Ту административна аутономија може бити остварена са минимумом тешкоћа. Предузеће би било Конституисано као друштво које има потпуну правну и финансиску способност; оно би себи створило један капитал издајући потребну количину обвезница, додељених најпре држави, затим издатих у публици. Од онога што се буде добило уписивањем, најзнатнији део би допустио Министру Финансија, коме би он био стављен на расположење да поништи до те висине суму у капиталу вечитог дуга, остатак би служио за индустриски фонд и за вођење Операција друштва. Друштво би било стављено под директну власт одговорног Министра, који би могао да по својој вољи сазива и председава управном савету чија би четири члана била наименована од њега, као што би имао да премапотпише указ наименовања или опозивања (отпуста) директора. На исти начин министар би претстављао друштво пред Парламентом, коме би он поднео рачуне и биланс са извештајем управног савета.

Парламент би имао вишу власт и надлежност скупштина акционарских, како обичних тако изванредних. Господар одлука које прелазе надлежност управног савета и министра, он би дискутовао суверено рачуне и резултате друштва, испитивао би рад савета и министра, утврдио дефинитивно годишњу цифру амортизирања, величину резерви, пласирање расположивих фондова; он би утврдио рачун добити и дефицита, добит преносећи у општи државни буџет а дефицит покривајући изворима овога буџета.

Тако конституисано друштво би било поверено ефективној власти шефа, који би био директор; управни савет и генерални директор би играли улогу и били би потчињени

обавезама које на њих падају у сваком анонимном друштву.