Економист

881

разлика је, кад се изврши промена у положају министра према генералном дкректору. Но она баш је таква да нема никакве везе са индустриализацијом, и пре изгледа као нешто супротно. њој. Јер он не само да смањује власт генералног директора, једног стручног органа, већ такође проширује власт другог политичког органа. Разлике међу њина су у главном у акцентирању момената. Са гледишта индистриализације се наглашавају извесни технички моменти и шта више психолошки потребни за рад (као на пр. квалитети потребни за једног шефа). То никако не искључује да се код реформе по начелу индустриализације јављају извесни нови моменти, и да се појави баш и каква разлика. Тако се може на пр. опазити као нов. слемент установа контролора који ће служити министрима да ефикасно обављају своју контролу. Ти контролори били би један министров генерални штаб или приватни савет и добио се, кад би се постојећа институција разноврсних контролора или инспектора организирала у смислу унификације и под. условом да се ти људи нарочито спремају за тај позив. Нов момент је тзв. пасерела (раззеге е) што значи да могу и нижи чиновници из разних струка да долазе у непосредни додир мимо начело јерархије, и да у хитним случајевима и шефови на нижем ступњу јерархије имају довољно слободе да предузму мере у општем интересу. Нов момент је такође, чисто техничке природе, хронометража, т. ј. мерење времена за које чиновници сврше своје послове, или, тачније, мерење приноса рада. Исто тако може се опазити да је нарочито наглашен момент, толико наглашен да се готово може сматрати као нов — спремање програма рада, што проистиче непосредно из начела које Шац (и цела школа) оглашавају као. принципе, по којима се води једно предузеће на један рационалан начин. То спремање програма рада има ду се изведе на основу једне сигурне и строге документације.)

7) У науци као да се говори још о једној, друкчијој индустриализацији, која је по Алберту Анриу (Полиција, св. за април 1924, ст. 261.—9262.) најбоље изражава дефиниција професора лијонског универзитета Овелена (Нашуећп). По њему оно што карактерише индустриализацију администрације, то је увођење поделе рада у сам акт продукције.

Последица таквог начина рада била би потпуно специализирање органа. Тако на пр. један биро би служио само за рачуноводство, други за пензије, трећи за статистику, четврти за наименовања и т.д. Такав начин рада је