Економист

882

Овако сад изгледа сами предлози Шаца.

Сведена на своје функције „сопствене и битне“ чувара реда и безбедности, општег уређења народне привреде, претставника земље у њеним односима са иностранством, општег администратора колонија и протектората и скупљача јавних доходака, држава прима на себе већ један у знатну дужност. Ту могу да се употребе два начина рада.

Први начин, који је примљен био би да се да препондерантна и најчешће искључива улога државној акцији; то значи да држава ради преко својих функционера и агената потчињених њеном ауторитету тако да она улазии у детаље послова при чијем вођењу она даје и директиву. Али кад је човек прожет апсолутном нужношћу да држава у крајње могућој мери раскрчи администрацију владину и да упрости њену акцију, као што је то случај са Шацом, онда је он доведен да појми и други начин који би, усвојен једном, преобразио дубоко функционисање функција самог владања.

Држава, разуме се остаје господар ових функција, јер то је једна нужна ствар која се не може спорити, ако човек није анархиста. .Али, ако се у усавршавању организације и рада иде до краја, не би било немогуће да једног датог момента буде довољно, ако држава задржи за себе само просту контролу, „ у мери у којој је ово преображавање у сагласности са поштовањем њених прерогатива и моћи“.

Тако дефинисано, питање се може поставити за сваку функцију владе. Што се тиче унутрашње безбедности, човек се, нема сумње, може колебити да ли ће ићи до смелог предлога г-де Молинари који је видео у производњи ове безбедности једну приватну индустрију коју би било корисно пот-

примењен у једном општинском бироу бриселског предграђа. Али показала се за публику веома незгодна, Лице коме је потребан један званичан документ о ма каквом приватном или административном акту мораће да иде лично од одељка у одељак, пошто сваки одељак ради само један посао и издаје докуменат само о њему, и то кад приватно лице покаже претходни по реду документ. Без сумње, да би се публика могла ту поштедети, али онда би администрација имала да утроши много више времена. Оваква индустриализација свакако није нарочито привлачна, и против ње би могло да се наведе пуно разлога. Али она и не игра важну улогу, како нам се чини, у предлозима за реформу. Таква реформа је, у осталом, и одвећ техничка, техничка у ужем смислу, и по томе одвећ уска и једнострана.