Економист

11

од поправке динара» Тврдило се да скок динара може имати и рђавих последиња: оштетити дужнике; пореметити буџетску равнотежу: утицати неповољно на развитак домаће радиности, а ми смо себи ставили у задатак да испитамо, да ли ће такве последице заиста наступити или не. То испитивање довело нас је до закључка, да је горе истакнута бојазан посве неоправдана, и да је, према томе, неоснован захтев, да се акција на поправци динара обустави.

Друго је питање — које није било предмет нашег испитивања, и које није ни уколико прејудицираногорњим закључком — како би требало решити наш валутни проблем: да ли путем поправке динара до златног паритета (како су га назвали: пут дефлације), или путем девалвације, т. ј. стварањем једне новчане јединице на бази данашњег курсар

(Ово питање, као што рекосмо, није било за сада предмет нашег проучавања; остаје, дакле, да се оно узме накнадно у рад

Ing. Milan Marinović:

Građevno drvo ıi našoj spoljnoj trgovini

Proizvodi šumarsiva dolaze u statistici spoljne trgovine pod ovim faril. stavkama: br. 10 (gljive); broj 59 i 76 (meso i koža divljači); broj 91—101 (glavni i sporedni šumski proizvodi); br. 293 i 250 (taninska kiselina i ekstrakti za štavljenje); br. 255—296 (destilati drveta); br. 269 (žižice od drveta); br. 404 i 414 (kotaričarske izrade i obodovi za sita); br. 421—486 (izrade od drveta); br. 437 i 438 (pluta ı zapušači od plute) i konačno br. 447 (hartijina masa i celuloza od drveta).

Sumirajući sve te artikle prema podacima statistike spoljne trgovine, izdane po Ministarstvu Finansija Generalne Direkcije Carina, đobijamo za izvoz ove rezultate: