Економист

14

уогић родтисја ојуагајци зе поуа 1глозепјеш na dražbu velikih šum. kompleksa. To je bilo 1990-99. а.

God. 19253. započinje dellacija i porast dinara: Što dalje, sve se većma oseća nestašica ı skupoća novca. Narodna banka skučuje kredite novčanim zavodima, a ovi preduzećima. Nema više novca ni za inveslicije ni za obrtni kapital, a u koliko se dobije, kamati su nepodnosljivi. Tome zlu pridružuje se pad lire ı franka, ne daju se akreditivi izvoznicima, dolaze politički zaplelaji na zapadu. Dinar raste i dalje, a produkcioni troškovi su jednaki ili još i rastu. Sve su oči uperene na Državu i traži se jeftin kredit, smanjenje poreza, carina, 2е1ј. tarila, šumskih taksa. Ali i Ministarstva se bore za povećanje prihoda radi uvećanih izdataka i radi uravnoteženja budžeta, jer je jeđan od glavnih Taktora za stabilizaciju dinara: budžetska ravnoteža! Usled ovih razloga, teško se žrtvuju fiskalni interesi, radi čega opet stradava drugi stup potpornjak za stabilizaciju dinara: aktivnost trg. bilance.

Ovo je u grubim crtama razvoj događaja do današnje krize, što ćemo sve detaljnije promatrati u analizi eksporta gradevnog drveta.

Da nam zaključci budu tačni, morali bismo izvoz podvrći što moguće detaljnijoj analizi tako u vremenskom kao i u stvarnom pogledu. Upoznavajući njegov puls čestim merenjem ı prateći kriličkim okom svaku pa ı najosetljviju oscilaciju, moženio sa sigurnošću ulvrditi uzroke promenama ı ovom kretanju. U prolivnom će slučaju izbeći našoj pažnji mnoga pojava, koja inače može biti od velikog upliva na razvoj naše spoljne trgovine, radi čega nećemo biti u mogućnosti, da za vremena predložimo potrebne mere za reparaciju.

U tom nas pogledu naša statistika ne zadovoljava. Ona nam doduše daje izvesne podatke o kretanju mesečnog izvoza, ali su ti podaci vrlo nedostatni, osobito za građevno drvo. Nije naime dosta znati, koliko je u jednom mesecu izvezeno gradevnop drveta, već bi trebalo znati, je li to drvo četinara ili listača, šta više jeli kod listača hrastovo ili bukove, nadalje je li prerađeno ili ·je u oblom stanju. Koliko je od jednog i drugog izvezemo u ovu il onu državu.

_ Poznato je, da druge države, pa i naši susedi — konkurenti, izdaju detaljne mesečne publikacije o izvozu i uvozu po prilici