Економист

8

у пасиви, одговара дакле вредност робе (куће) књижена у активи. Ако се сада. услед промене у курсу динара, она пасивна позиција (цифра задужена у злату) промени, имовинско стање дужника промениће се или Бе остати непромењено, према томе. да ли се вредност и ове активне позиције (робе, куће) променила или не. :

(С обзиром на ово ми можемо аи као тачно само оно тврђење и објашњење о повећању цифре дуговања у злату; што се тиче закључка о оштећењу дужника, остаје да се испита, да ли је оно наступило или не.

У циљу тога испитивања потребно је све дугове (ду жнике) категорисати у неколико у том погледу сродних група, и проучити ефекат од повећана дуга за сваку поједину групу.

За питање које нас интересује сви дугови могу се уврстити у једну од следећих 4 група:

1. дугови у страној валути, постали услед куповине на кредит робе у Иностранству, којим дуговима кореспондира или роба на лагеру, или готовина одн. потраживања за продату робу у земљи;

2. дугови у домаћој валути постали при куповини на кредит робе у земљи која је продата (препродата) у земљи опет на кредит (случај трговца на велико);

3. дугови у домаћој валути постали при куповини на кредит робе у земљи, којим дуговима кореспондира роба на лагеру, (у ову групу долазе и дугови произвођача — фабриканата — за купљене сировине и материјал потребан им у раду); и

4, дугови у домаћој валути постали услед куповине (зидања) непокретности (имања, зграда).

Да видимо какав ће бити утицај од пораста динара на сваку поједину од горе побројаних група.

За дужнике из прве две групе може се, без икакве резерве, тврдити, да њихов положај, т. ј. њихово имовинско стање неће бити ни најмање погоршано услед скока динара,

Лица из оне прве групе дугују, казали смо, у страној валути, из чега излази да њихово задужење у злату нема никакве везе, т. ј. остаје непромењено при поправци папирног, динара. Чак се сме тврдити, да ће њихов положај бити услед

]*