Економист

81

јако изражен, државна контрола сведена на минимум. Отуда могућност злоупотребе није искључена, али је бар обезбеђена Банка од ометања у раду од стране албанске државе. _

Истога дана, Доњи дом и Сенат (изгласали су и зскон 0 монетерном систему у Албанији. Тај закон у пуном смислу јесте новина за Албанију и први је ове врсте. Он предвиђа, да је законска монета у албанској држави златан франак, и да је Албанска Народна Банка овлашћена, да кује новце и то: златне од по 100, 20и 10 франака и сребрне од по 5, 2, 1 и 0.60 франка са тачним назначењем милиметарског диаметра, тежине у грамовима и толерацијом за више или мање милиграма при изради новца. Никлени новац је „лек“ одговарајуће вредности 0.20 франка, а бакарни новац је 0,25 и 0.05 од „лека“ т.ј. једнак по вредности 0.05, односно 001 франка.

Финоћа златног и сребрног новца јесте 9007 о, са толеранцијом 2 хиљадита дела више или мање, никленог са 19 сребрног са ""/ бакарног са 7%/,, бакра, “'/у, цинка.

Исплата у металном новцу и то златном и сребрном може се трпети до 50 франака, а никлени и бакарни новац примиће се као кусур од франка.

Излизани новци повући ће се из оптицаја и примиће их А. Н. Банка као металну смесу.

При уговорима и иначе, вредност ће се утврђивати у францима албанске монете.

Фалсификовање новца се кажњава- заточењем од 3 до 12 година, а предвиђају се строге казне за оне који умање вредност новца као металне легуре, протурају га, као и чувају код себе справе за фалсификовање новца. У овом погледу, новчанице А. Н. Банке равнају се са металним новцем.

После овако потпуног законодавства, у правом смислу модерног, није било тешко приступити оснивању Албанске Народне Банке. Она је основана, као што је раније назначено, 2. Септембра 1925. год. а да би се нарочито подвукао италијански карактер саме Банке, акт оснивања учињен је сходно: прописима италијанског законодавства о трговачким душтвима код нотара у Риму, те према томе, тај акту ствари је нотарски акт италијански.

Тога дана, престали су нотару г. Франческу Стамеу, следећа господа: Војислав Антонијевић, опуномоћени Министар наше Краљевине у Италији, Екрем Беј Либокова, Министар Албаније у Риму, Теоринг де Зонемберг, отправник послова Швајцарске конфедерације у Риму, Капетан Винченцо По Јаконо, представник Министра Иностраних Дела Италије. Маркиз Карло Дурацо, бивши отправник послова италијански у Драчу, Марио Алберти, представник Италијанског кредита са 115.000 гласова, Пиетро Фоноглио, пред-

EKOHOMHCT 6