Економист
107
у погледу врсте посла; кад човек научи један посао, онда га он може применити у разним приватним предузећима, јер пуно има таквих. У државној напротив има монопола посла, и чиновник је неупотребљив за који други посао у приватној, активности, јер такве нема. Приватни послови воде се науком; и по нахођењу управљача од чијег организаторског талента. зависи успех; организација државне администрације је резултат дугог искуства сукцесивних генерација чиновника, и. комбинована са политичкнм, економским и социалним условима популације, са њеним материјалним, артистичким и моралним аспирацијама, као и са њеним историјским и националним амбицијама.
Али овакво једно поређење неоправдано је и нетачно. Што се тиче прве супротности, она истина постоји, али ствар је у томе што државну администрацију ваља реформисати баш у томе смислу да и ту постоји унапред један. план рада, као и у индустриским предузећима, колико то буде могуће. Остале супротности су претеране, јер у истини; постоје разлике у ступњевима, које се у толико више умањују, у колико су приватна предузећа већа и дуготрајнија,. и у колико се, с друге стране, у државу уводе рационалнији методи рада. У држави постоји утицај традиције и преседана (који могу евентуално бити и обавезни), али питање је у колико је то баш добро, у којој мери треба да се то додопусти, јер за рад ја потребна и слобода. Тако на пр. данас се тражи за суд једна таква слобода. С друге стране у једном великом трговачком и идустриском предузећу има традиција. и преседана, са свим природно. Што се тиче монопола државних функција, и ту се претерује. Има пуно чиновничких. служби, и то су на првом месту привредне, којих иману друштву такође и најпре тамо; има пуно њих које би друштво морало да предузме, ако би их се држава ослободила као што је то на пр. просветна; има пуно које су у нераздвојној вези и корелативне са исто таквим приватним, као на пр. судска и адвокатска. Не развијајући до краја ствар, да напоменемо да је ту више важно васпитање интелектуалаца у једном духу прилагођавања новим економским усло– вима — то се међутим оваквим радикалним реформама индустриализације државе баш и постиже (у доба друштвених.