Економист
132
1884. године, са својим разним допунама и изменама базира по систему пореза на принос. Опорезован је принос од пет пореских објеката: од земљишта, зграда, капитала, радња и од личног рада. У чл. 2. утврђује се: „Порез се плаћа поимућности...“ Законодавац се овде незгодно изразио. Утврђујући, да се порез плаћа „по имућности“ вероватно да се мислило на начело да се порез сноси „по привредној“ снази. Имућност је шири појам од појма привредне снаге, с друге стране, ово начело у закону који базира по систему пореза на принос депласирано је, нити се оно може у њему до краја спровести. Код пореза по приносу равнодушни су лични моменти, индивидуална способност и односи пореског обвезника, терети и обавезе које стоје на пореском објекту. Порезивање по начелу привредне снаге захтева да се баш о томе води рачуна. Због тота пореска равномерност — као једно од главних постулата пореске науке — није у овом закону нашла изражаја. Заборављени су остали и сви социално политички моменти. Тачно је речено, да су при доношењу овог закона играли видну улогу само политички и фискални разлози.) Све се ово манифестује у вредности пореског разреза са негативним резултатима, а у погледу објективне равномерности. Поред пропорционалне стопе на земљиште, прогресивне стопе на зграде, код којих се порезивање оснива на врсти употребе, имамо стопу у јакој прогресији по чистом приходу! Све је ово неразумљиво и даје се објаснити само већ наведеним разлозима. Истим разлозима да се разумети и имунитет сеоских зграда. Тако исто непојмљиво је што су чиновничке плате подвргнуте најачој прогресији (чл. 59.)
У Словеначкој и Далмацији постоји аустријски порески систем који је крајем 1896. год. допуњен. Раније он је базирао само на систему пореза по приносу, а поменуте године додата му је и лична доходирина. Она је имала за циљ да обухвати у целини све приходе једног лица, консеквентно и оне, који су у приносу објеката већ били погођени једанпут порезом. У ствари, њоме се није хтело дупло оптерећење објекта већ јој је била намењена улога коректива пореске неравномерности. Код овог аустријског система имамо све
i) Д. Летица.