Економист

158

способан је био само сваки трговац. Но тај је закон промењен 5. децембра 1911. те је од тада менична пасивна способност ограничена само у погледу жена и то „на оне, које су трговкиње и уписане у трговачком регистру, или ако самостално воде неки обрт.“ Менични закон, који вреди за крајеве који су подпадали под Аустријско царство, дакле за Словенију и Далмацију, проглашује менично неспособним како активне тако и пензиониране официре и момчад. То чини и српски закон за војнике сталног кадра. Надаље српски закон · изузима из меничне способности сељаке, који се занимају ратарским пословима, затим жене удате и малодобне, ако за то немају прописног одобрења. Закон који вреди за Хрватску и Војводину даје непунолетним само онда пасивну способност „ако обрт терају“, а женама само онда „ако су пунољетне, ако су навршиле 24 годину живота“ што је после промењено на 21 годину живота.

Сврха ограничења меничне способности сељака и жена била је та, да се стане на пут опасном задужењу, које се је најлакше могло дешавати помоћу менице. Међутим сва ова ограничења су се показала бескорисна, јер и ако се сељаци и жене искључују из меничне способности тим им сене одузима могућност да се на други начин обвежу, тако н. пр. путем обвезница и других приватно-правних исправа, за које вреди исти мандатни поступак као и за менице. С друге стране се таквим огранич-њем једном читавом сталежу, који се бави ратарским пословима или читавом женском свету, одузима могућност да се служе најповољнијим кредитним средством и то само из разлога да се заштите они, који би злоупотребљавали менични кредит. За то би требало усвојити принцип да буде менично способан сваки онај, који се може "уговором обвезати без разлике сталежа и рода. Једино би у погледу малодобника као и лица, која се налазе под скрбништвом требало одредити да преузимање меничне обвезе преко њихових заступника зависи од одобрења надтуторствене области. |

Сарајево 1-1-1926. Д-р Војислав Бесаровић.