Економист

154

Проблем вишеструког порезивања на Трећем Конгресу Међународне Трговинске Коморе,

Питање вишеструког опорезивања, терориски узевши, постојало је и пре рата. И пре рата, сопственик извеснога прихода или наследник био је изложен неправди, да му више држава опорежу исти приход или исто наслеђе т.ј. да један и исти порески објект буде опорезован са више страна, од више држава.

Познати холандски стручњак за ово питање, професор Рг. J. Ph. Suyling Bema: „Пошто је свака држава слободна да сама по својој вољи и потреби регулише своје право на уби. рање пореза, лако се може догодити да рецимо један индустријалац, енглески поданик, који има једну фабрику у Француској, а њене производе извози у Сједињене Америчке Државе, мора да плаћа порез на своје приходе свакој од споменуте три државе. Али то не би још било ни страшно, када би га свака од ових држава опорезовала само за један део тих прихода. Међутим, Енглеска, земља његовог домицила, рачуна свој „псоте-јах“ на целокупне његове приходе, а Француска и Сједињене Државе, да би одредиле суму пореза која им припада, узеће у рачун можда делове прихода који у великом степену надмашују суме стварно заслужене на њиховим територијама.“

Потпуно сличан случај може да се догоди и са наслеђем (н. пр. енглески поданик живи стално у Сједињеним Државама а наследи имање у Француској).

Државе су одувек биле потпуно слободне да искључиво по својој вољи и потреби одређују своје пореске системе и пореска законодавства и зато је, као што рекосмо, теориски узевши, ово питање, вишеструког опорезивања постојало и пре рата, и постоји од давних времена.

(Оно пак постаје актуелно па и акутно тек после рата и то из три разлога:

1). Јер су порески терети после рата у свима земљама постали страховито велики, те се ова појава (вишеструко опорезивање) осећа теже него икад раније;

2), Јер се производња налази после рата мање више у свима државама у веома тешким, критичним приликама, те