Економист

155

јој та појава (мислимо на опорезивање прихода) утолико тежа пада; :

3). Јер је међународна сарадња и прелаз капитала из једне земље у другу постало сопфано зше аиа поп привредне обнове света и појединих држава, а вишеструко опорезивање преставља у томе погледу једну велику сметњу, знатно отежава ту сарадњу, јер јој у врло великоме степену умањује, па и угрожава, рентабилност. |

О принципима правичности, права и.морала a H He TOворимо. Вишеструко оперезивање једнога и истога порескога објекта од странс више разних дражава, и то до абсурдности високим порезима, преставља без сумње неправичну, противправну и неморалну радњу.

Из свих тих разлога Међународна Трговачка Комора од. свога постанка стално одржава ово питање на своме дневноме реду, проучава га и труди се да му нађе повољно решење.

На своме оснивачкоме Конгресу (1920. год) Међународна Трговачка Комора усваја једну резолуцију у којој тражи; „Да се што пре склопе споразуми међу владама савезничких држава, да би се избегло да појединци, или друштва, који припадају једној држави, плаћају више пута порез на један и исти приход.“

После тога се оснива један специјалан Одбор у Комори за ово питање. Он се њиме озбиљно и детаљно бави, и подноси Лондонскоме Конгресу (1921. год.) свој исцрпан извештај.. На основу тога извештаја, Лондонски Конгрес усваја у својој_ резолуцији следаћа четири принципа:

1. У погледу пореза на приходе зарађене у једној земљи, без обзира на њихов извор (непокретности, покретности, професије), свака држава би требала једнако да поступа према свима пореским обвезницима, без обзира да ли су они њени грађани или странци, да ли станују на њеној територији или не.

2). У погледу пореза на приходе зарађене у некој страној земљи, без обзира на њихов извор (непокретности, покретности, професије), свака држава би требала једнако да поступа према свима лицима обвезаним на плаћање овога пореза (граБани или странци, њени становници или становници страних држава); за ову категорију прихода, ако их је немогуће пот-