Економист

187

да је министар поштеђен да мења одлуке генералног директора или да га смењује. Ово би за министра било и најбоље средство, у случају ако генерални директори- који долазе један за другим упорно остају при гледишту стручном и не дају се застрашити или упливисати министром. Али и оно има једну своју озбиљну ману, која му је заједничка са првим.

Обадва ова средства на име, то су ножеви са две сечице. Право политичких органа да смењују генералне директоре ставља у питање њихову сталност, оно дакле што треба да буде један од циљева или, тачније, једпо од средстава за крајњи циљ еманципације стручних елемената. Право политичких органа да ограничавају унапред законима и уредбама слободу стручних елемената ставља у питање у опште њихову слободу, поштс се на тај начин, постепеним ограничавањем, или ограничавањем у главним стварима, може да начини илузорном, речено је у декларацији друштва француских научника да министар не би требао да смењује, директоре за ситне сукобе и размимоилажења у гледиштима. Али то је у ствари једна жеља и могла би да остане само једна жеља.

Ситуација је оваква: ту се мере по своме утицају с једне стране јавност и мотивисање одлуке, с друге партиски односи, 'партиски дух и партиски империализам (тежња да се одржи власт и прошири што је могуће више). Тешко је веровати да би могао да искључиво претегне утицај прве ствари, што би се испољило у искључивој „сувереној“ власти стручних органа. Али се са више права може веровати лакше, да ће претегнути утицај друге ствари, јер она паралише данас правну одговорност министра, као што је то напред речено. Могло би се рећи ово, у колико има мање партизанства и у колико је више развијен дух објективности, правичности и легалности (као и, разрме се, љубав према општем добру), у толико ће јачи бити утицај прве ствари; и обрнуто. Сигурно је само да ће у. извесној мери имати утицаја прва ствар, јавност одлуке министрове и мотивација њена, нарочито с обзиром на то да министар не може смењивати безгранично једног по једног директора, и треба да буде једна средина страховито морално искварени и партиски завођена, па да нема никаквог утицаја. И, с друге стране, за нас је готово извесно да ће она имати свој, пун утицај, ако с: реформа удари директно на саме