Економист

198

у извесној мери у настави сва три ступња, а највише у универзитетима. Ту чиновници сами служе, учитељи и професори, директно учествују у управи службом. Али њихова слобода је врло ограничена. Тако на пр. на универзитетима одлуке професорских савета су подвргнуте једној врло уској контроли министровој, и ректор који председава саветима је директни агент владе. Закон финансиски од 13 јула 1911, допуњен једном уредбом и једним декретом, почео је да даје државним жељезничким мрежама извесну аутономију, јер свака, мрежа чини једну једину администрацију, и добијају способног правног лица, и сем тога, се оснива савет који је биран највећим делом од комитеа или комисија мреже. Закон од 29 октобра 1921 који је организован по Дигиу на један ингениозан начин режим жељезничких пруга општег интереса, за све мреже, обухватајући и државну, учешће службеника жељезничких у добити мреже којој припадају. Конвенција закључена између државе и разних жељезничких администрација општег интереса, ратификована законом од 19 октобра 1921, створила је један виши савет жељезница у циљу да осигура општу акцију свију мрежа и у коју улазе за сваку од шест мрежа два представника особља, у целини дванаест претставника. Закон финансиски од 13 јула 1911 индустриализирао је делимично службу барута и шалитре. Једним законом била је дата цивилна правна личност (т. ј. дато је право да има имовину) и финансиска аутономија мануфактури порцелана у Севру (5еџтез). Ова институција ће моћи да позајмљује до дуговане, неће моћи више да даје бесплатно оно што фабрикује, има да установи један резервни фонд, да састави билансе, да начини инвентар, да плаћа кирију држави. Говорило се да се установи сличан режим у арсеналима марине, али на крају крајева поднет је предлог да марина има овлашћења да држави уступи арсенале Рошфор (Косћрога) и Герињу (Оибпепу), а доцније и један део арсенала Шебург (Сћеђошга), приватној индустрији. Што се тиче пошта, где би се понајпре могла да изведе индустриализација, није се јоште ни до чега дошло, и упоследњем тренутку ради тога, што се хтело да се институција стави на једну радикалнију основу „индустриске демократије“, о којој ће бити овде доцније узгред речи. Иначе дато је чиновницима пошта и телеграфа да имају