Економист

197

и земљорадње представљају толико покушаја учињених да би се ставило на прво место гледиште техничко у управљању министарствима. Разуме се да су то само делимични покушаји који нису проистицали из „гледишта довољно широких, из концепција довољно промишљених и повезаних међусобно“. Али уз то имамо забележити и друге појаве у истом смислу.

Тако се могу констатовати у позитивном праву тенденције, као што је она за сталношћу чиновника и за незави. сношћу какве се јављају на пр. у нашем новом чиновничком закону и какве се јављају још у већој мери у другим законодавствима или пројектима; или, као што је она за установљењем Привредног Савета и увођења и претставника, барем делимично привредних и професионалних група у Горњи Дом, и борбе ових група да добију израза у политици државној и друге сличне. Све то показује како се већ пробудила свест о потреби што активнијег учешћа стручних елемената и потврђивања њихове независности према политичким, и то не само у Француској, и не само код стручних лица. Демократија могли бисмо рећи, улази у фазу реализма или критицизма (критичног става и критичног испитивања) у којој се истиче као нарочити момент свест о потреби подвајања демократскијег и економскијег (одн. рационалнијег) политичких елемената и стручних, у већој или мањој мери,

Но шта више ми можемо да забележимо извесне моменте који су директно везани за предлоге рефорама, овде излагани.

Тако, у француском законодавству се могу наћи и извесни зачеци децентрализације техничке. Она је први пут уведена

претерано штеде, да дају отпора снижавању тарифа, и др. То су замерке преко којих се не може да пређе, јер тангирају у важне друштвене интересе, о којима држава мора да се стара. Но сем тога, признаје се ипак да има једна „неутрална“ област где би држава могла да врши ове функције ну сопственој режији, само на горњи начин који је бољи него „јерархизован“ и бирократски“. Никако пак не смемо испустити из вида да се о овом облику вођења државних послова може добити правилан суд на основу искуства, које није учињено, и које ваља учинити пошто се држава никако не одриче и не може одрећи својих економских и културних функција. О овим питањима ђ. Адорће Delemer; Le bilan de Ićtatisme Paris, 1922; Chapitre V, La reconstitution francaise, H HapouHTO OJle;bak OBe rMaBe: [.е5 поцуедих rćginles ćconomiques.