Економист

со o

Ш. Идеје о реформи администрације, које смо овде изнели, нису нити без икаквог ослонца у пракси одн. позитивном

праву без утицаја на њу. Позитивно право данас више није интрасижентно према њима: у њему има извесних клица и дају се назрети извесне тежње у том смислу. С друге стране пак ове идеје о начелној и радикалној реформи скрећу пажњу на себе и врше очевидан утицај.

У Француској на пр. могу се у току рата забележити извесне тежње за што ширу употребу стручних елемената, Француска министарства су за време рата чинила више пута покушаје да створе техвичке (стручне) органе способне да доводе у сагласност рад разних министарских грана. Секретариат општи Председништва Министарског Савета поверен од Пенлевеа Емилу Борелу; технички подсекретариати, установљени у Министарству Наоружања, као што је онај коме је била поверена општа управа над фабрикацијама; наименовање као потсекретара или комесара, парламентараца једино ради

њихових техничких познавања; најзад наименовање у кабинету Милрановом стручњака непарламентарацаза министре финансија

карактеру предузећа тако и јавном, Двојности природе предузећа одговара двојност функција. Предузећем управља појединац у свом интересу, заинтересован у послу да би што више зарадио, а држава чије је предузеће као заступник општег интереса, врши контролу над њим. Али ова контрола баш је слаба тачка у систему концесије, она је недовољна или претерана. Због тога предлажу присталице система концесије да концесија буде праћена од једног финансиског друштва, „која стављајући државу на-трећи део у њеним користима и њеним губицима, заннтересовану на тај начин у предузећу, побуђује државу да да самој контроли еластичност која одликује један трговачки посао“, и у томе виде- једну довољну исправку овога система. Систем „индустриализације државних функција (у сопственој режији, макар и заинтересованој) примају само у недостатку концесије, пошто се претпоставља и рудиментарни трговачки начин рада у начину рада, какав је случај са државним предузећима и да ће извесна мера слободе имати више изгледа на успех него вођење послова чисто јерархизовано. Јер за њих је „вндустриализација јавних функција“ ствар форме, али не и садржине. И са индустрализацијом и без ње нема оног што је главно: довољна заинтересованост приватних лица која се јавља само кад она раде директно за себе. И „најбоље форме не замењују покретачку вољу, и вера у врлину форама личи много на празноверност“.

Међутим — без ауторитета да дискутујемо ово питање са економске тачке гледишта — ми хоћемо овде само да обратимо пажњу да се концесији стављају врло крупне замерке, и то нарочито да концесионари хоће да

у