Економист

195

добити. Принципи, правила, административни поступци који чине успех индустриских предузећа, могла би се одмах употребити кад једну јавну службу узму у концесију приватна лица.

Али концесија изгледа има тај начелни недостатак да не може да обезбеди довољно општи интерес, жртвујући га приватном'). Отуда овај систем и препоручују противници статизирања, и у форми индустриске децентрализације, и присталице индивидуализма чистог типа.

То су они противници индустриске децентрализације, који налазе да је слаба тачка тога, што се буџет аутономних јединица увија у општи, државни буџет.

„Али онда где је новинаг Рекли су нам да више неће бити чињен апел на буџет. Ова последица је ипак неизбежна. Заиста, овде недостаје основни елемент трговачког друштва, акционар. Ту нема ризиковане уштеде. Дакле, нема нити кнтроле уштеде над вођењем послова, нити одговорности за вођење у погледу уштеде. Ми долазимо опет на административну контролу. Промењена је само форма. Делу дуга амортизованог одговара висина једнака новог дуга. Нема ничег промењеног у основи“. Међутим ово је природна последица чињенице да предузећа остају државна и да лица која воде предузеће, макар само контролисана, врше један посао који је државни. Али за њих је то баш оно, што није добро. За њих је држава идеалан систем да појединци, заинтересовани да зараде, воде функције јавног интереса, т. ј. концесији, јер они, начелни и чисти либералисти верују само у приватну иницијативу и приватну својину.)

1) Дискусије о концесији могу да се нађу у сваком систему наукео финансијама, на пр. в. Ећеђега, Finanzwissenschait, 1920, n To Ha Tp. O )Cљезницауа, ст. 110—113.

2) Тако на пр. економиста Колсон, искључиво на основу посматрања факата, како он тврди — јер овде је реч само о једној техничкој методи изводи закључак да је концесија много бољи режим од режима директне концесије. Први разлог му је да су јавне функције мање издашне него сопствена режија; други му је да оне стварају једно опасно мешање између две врсте делатности, политичке и економске. Власт „политичка делатност) је ауторитативна или изборна: у првом случају она располаже средствима кобним за слободе грађана, у другом она је потчињена тиранији бирача. „Држава господар тарифа, речено је, то је држава роб тарифа“. Концесија међутим парира овај двоструки ризик. Она одговара истовремено како трговачком

13*