Економист

203

за делимично поправљање час овога овде, час онога тамо, данас једног и сутра другог детаља, али не зато, што сматрамо то за еклектичарски начин, јер еклектизам не трпи наука и филозофија али живот га трпи, већ зато што се делимичним и случајним реформама од данас до сутра не погађа суштина ствари и не лечи зло у корену. Ово претпоставља да се реформе изводе принципцелно, то ће рећи Реформу, и ми смо затим, за једну радну радикалну реформу, и само, с обзиром на партиско-политичке прилике код нас, ми бисмо били задовољни и са једним минимумом од онога, што би смо могли тражити, тако на пр. били бисмо задовољни ако би се хтело и могло да уведе систем енглески што се тиче односа министра и стручног директора, и оставимо на страну радикалнији систем који предлаже Шардон; гко уведемо индустриске методе рада и једну уску финансиску атономију само у извесним привредним државним предузећима; ако осигурамо чиновнике од политичких утицаја и сасвим поштено обезбедимо материално; ако извршимо упрошћавање наше администрације и чвршћу везу и јединство што веће међу административним гранама, а с друге стране развијемо локалну, самоуправу.

Међутим мислимо да не ваља нипошто чекати да се извесне од ових реформи тек изведу у другим земљама. Ми не смемо никада и ни у једном питању да се угледамо пасивно на друге народе, већ треба да се ослањамо исто тако на резултате научног испитивања, водећи рачуна о објективним чињеницама. С једне стране наша администрација нема тако дугу традицију као на пр. Француска, наша администрација није тако огромна као тамо — зато је нама лакше да изводимо радикалне реформе по извесним рационалним начелима. (С друге, па ипак администрација у западним државама је боља. Али нарочито и пре свега ваља имати на уму да главну препреку у тим земљама чине империалистичке тежње партија и политичаре да држе све и да држе на један апсолутан начин у својим рукама и да ће се питање решавати у корист стручних елемената, у колико више слаби тај империалистички партиски дух услед пораста нових социалних сила, удруживање стручних и нарочито привргдних елемената, веће културе политичара која би их оспособила да схвате благо-