Економист

204

творни утицај стручних елемената и већег социалног морала или чувства за опште друштвене интересе. У нашој земљи ми већ осећамо буђење свести стручних лица и привредних елемената,!) као и полагано и бојажљиво ширење синдикалистичког покрета и изван редова радништва, и баш у редовима и самих чиновника: Но ми бисмо нема сумње били врло 358довољни, ако се макар нешто учини у смислу ових предлога, а убеђени смо тврдо да ће нам живот сваким даном потврђивати потребу таквих рефорама.“)

Кад се већ усвоје ове реформе, онда се може поставити "питање како ће се оне уводити. Али то је једно практично питање на које ми не мислимо овде да одговарамо, јер оно добија свој смисао тек у моменту када се једном усвоје ове

9) В. интересантне констатације г Д-р М. Стојадиновића, Смисао привредне политике (Економски преглед у Српском Књижевном Гласнику од 16 октобра 1925).

2) Нека нам је допуштено да у напомени учинимо једну дигресију. Данас се код нас чује више пута да треба да изучавамо своје домаће прилике и да оставимо стране. Разуме се, кад је реч о практичним питањима, крајњи циљ треба да буде одиста тај. Али овај циљ се не може постићи без солидног познавања прилика у страном свету и орнентација тамо. То нарочито важи за правнополитичке науке пошто су наше правно уређене и наши политички обичаји изграђени под утицајем запада. Читајући критику француске администрације, зар нам није излазила пред очи слика наше администрације 2 Свакако треба да дође после овога један систематски преглед наше администрације, и ова расправа овде има за циљ и то да потстакне оне, који су добро упознати са нашом администрацијом, пруже један такав преглед, и да му пружи тачке ослонца за једну начелну критику ове.

О питању вредности изучавања страних установа може се много рећи. Ми се овде морамо задовољити само тиме да начелно поменемо две ствари. (1) Код нас се у истини више изучавају домаће прилике у тој мери да је једна честа појава да заостајемо, у многим областима, за коју деценију за западом. Ако се ипак и у том погледу врло мало учинило и далеко смо још од тога да познајемо довољно наше прилике, то је највише ради тога, јер се код нас наука мало ради. (2) Код нас су више практична питања, ма да ми се чини да наш народ има пуно смисла и за најапстрактније науке. Међутим мислим да се сваким даном показује у свима областима социалног живота како без начелних теоретских орнентација нема ни добрих ни доследних практичних решења. Не само наука, већ култура у опште је интернационална, и стварати своју националну културу данас значи дати израза својој индивидуалности и свом искуству у оквиру /едне, интернационалне културе човечанства, темељно и дубоко схваћене и проживљене.