Економист

205

реформе. Да напоменемо само да Фејол, што се тиче индустриализације државе како је он замишља, мисли да сеу Француској имају да изведу од једном у целокупној администрацији. По њему, ако би се почело само са појединачним, гранама, на пр. само са поштом, онда би за експерименат требало грдно много времена. Реформа у целини би се извела тек кроз једно пола столећа (јер очевидно не може се експеримент овакве врсте са администрацијом чинити за годину или две, ту треба 10 и 15 год.). Међутим, по њему, стање јавних функција у Француској је тако рђаво (тако на пр. Франдуска је у погледу телефона за Сједињеним Америчким Државама заостала за 10 год.), држава пак грца у финансиским невољама, преокупирана и многим социалним и политичким питањима. На тај начин је једино могуће да се форма изводи од једном у целини, или не изводи никако. „Јер ко би смео да тврди да је Француска у стању да подноси јоште пола столећа или чак четврт столећа последице, финансиске и социалне, садашње рђаве администрације.

D-r Ivo Belin

FMMHH{GRjM (0607 IOVIOM\\J MHiaji.,

Narodna Banka samo je djelomično udovoljila našemu traženju izloženom u članku „Metalna podloga Narodne Banke“ koji je izašao u „Ekonomistu“ za novembar 1995. U godišnjetmi izvještaja za 1925, Narodna je Banka publicirala iz kojih se deviza sastoji pozicija metalne podloge „depo na strani, per 31. decembra 1925, pa tako imamo bar jedan put u godini tačni prikaz devizne zalihe dočim se za izveštaje per 8.15.22. i zadnjega svakog mjeseca opet moramo upustiti u više manje ispravne kombinacije i kalkulacije.

Po izvještaju Narodne Banke, dne 31. đecembra 1995. metalma je podloga iznašala: